Pročitaj mi članakSkupština Srbije nastavila je danas objedinjenu raspravu o nizu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, a na početku sednice poslanici su postavljali pitanja - o američkom marincu, vremenu kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik, kao i o navodnim nepravilnostima tokom beogradskih izbora 4. marta, ali i o rekonstrukciji vlade.
Шеф радикала Војислав Шешељ упутио је питање министру унутрашњих послова, председници владе и председнику државе зашто нису почели преговоре о аболицији са ухапшеним припадником специјалне јединице и бившим маринцем Дејвидом Кобертом, пошто је, каже, из дневне штампе сазнао да је он у затвору „изразио бојазан због повратка у Америку“.
Шешељ сматра да би власт требало Корбету да понуди азил, а да он заузврат призна „ко га је послао и кога је требало да убије“.
„То је веома важно, јер ја очекујем да он неће бити једини. Сви други који буду долазили можда ће бити још способнији, и теже ће их бити ухватити“, рекао је Шешељ.
Он је поручио да америчка амбасада није показала интересовање, и да се тим „не треба играти“.
„Много више ћемо добити ако исприча све што зна, него ако га отерамо. Ово је толико озбиљна ствар да се ништа не сме препустити случају“, поручио је Шешељ и додао да ако се тај случај занемари може доћи до суочавања са много опаснијим насртајима.
„Водите рачуна, могу да ‘кокну’ и неког опозиционара – па да се у јавности за то вама припише кривица“, рекао је Шешељ.
Посланик СНС Марко Атлагић упутио је питање министарствима унутрашњих послова и правде, наводећи да су се у време бившег режима „дешавале разне проневере, пљачкашке приватизације и други облици привредног криминала, што је Београд и земљу довело на ивицу банкротства.
„У Београду, за време док је градоначелник био Драган Ђилас, у народу познат као ‘Ђики мафија’ је у ЈКП „Градска чистоћа“ једна криминална група позната под називом тзв. ‘ђубретарска мафија“ проневерила 374 милиона динара и због тога била првостепено осуђена на 72 године затвора“, рекао је Атлагић.
Он је упитао да ли је тачно да је „ђубретарска мафија“ била повезана са Ђиласом као градоначелником Београда и да је Ђиласовим политичко-финансијским мафијашењем та група на другостепеном суду била ослобођена од одговорности“.
Он је питао да ли је тачно да је Ђилас одговоран за пљачку Телекома Србија 2011. године када је то државно предузеће, како каже, под Ђиласовим притиском било приморано да купи четири кабловска канала „његове Арене спорт“ за 7,7 милиона евра.
„Иначе да инвестиција је у јавности била представљена као, цитирам његове речи, као ‘најзначајнија улагања'“, рекао је Атлагић.
Како је додао, Телеком тада није смео да буде власник медија, али је „Ђилас морао да прода четири кабловска канала у нечије име, па је одлучио да то буде преко Телекома и његовог тадашњег жутог директора Бранка Радујка“.
Посланица ДС Гордана Чомић затражила је да министар унутрашњих послова достави извештај о примени Закона о спречавању насиља у породици са бројем пријава породичног насиља од ступања закона на снагу, проценама ризика, бројем изречених хитних мера за насиље, покренутим процесима и бројем завршених судских процеса.
ВЕРОВАТНЕ ПРОМЕНЕ У ВЛАДИ – Триванова, Весић, Мали https://t.co/8Mpe3uJgNr
— СРБИН инфо (@srbininfo) 07. март 2018.
Она је рекла да су помаци направљени, али да људи у породицама и даље страдају и изнела податак да је од почетка године убијено девет жена и три мушкарца у породичном насиљу, закључивши да ћемо „ако се настави насиље на тај начин остати до краја године без 55 до 60 људи“.
Посланик групе СДС-Народна странка Мирослав Алексић говорио је неправилностима током локалних избора у Београду и Бору, и затражио од министра унутрашњих послова информације о томе што је, како каже, велики број људи добио позиве за гласање у Београду на адресама на којима не живе, нити су власници станова у тим зградама.
Он је упитао и зашто полиција, како каже, није реаговала у Бору у недељу, на сам дан локалних избора 4. марта, на поједине пријаве због „масовне појаве десетине џипова без таблица“.
Министра за рад је упитао о томе што је влада непосредно пре избора определила средства за Центар за социјални рад у Београду, од 208 милиона, од чега је, каже, уочи избора исплаћена једнократна помоћ од 15.000 динара, за 13.900 особа и „по ком критерујуму су одређени корисници добили ту помоћ“.
Посланица Санда Рашковић Ивић упутила је питање премијерки Ани Брнабић и министарки правде Нели Кубуровић да ли би евентуална подршка Српске листе ратификацији споразума о државној граници између Косова и Црне Горе значила кршење Устава и да ли ће чланови СЛ сносити одговорност за то кршење Устава „јер не постоји граница Косова и Црне Горе, већ Србије и Црне Горе“.
Она је премијерку питала и због чега је Србија на мониторингу Међународног тела за борбу против прања новца „и које су то ствари довеле до тога да САД траже да Србија буде на црној листи те организације – да ли се ради о малверзацијама или се ради о томе да они нас мрзе“.
Имала је и питање за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и то када ће, са Министарством за државну управу и локалну самоуправу омогућити да слепи и слабовиди имају гласачке листиће на Брајевом писму.
Посланица Доста је било Ана Стевановић упитала је премијерку, а с обзиром, како каже, да се у јавности спомиње да је извесна реконструкција владе и да ће највероватније у четири министарства бити промена, ко ће од министара отићи, а ко ће их заменити.
„Интересантно је да ће се реконструкција обавити истовремено са објављивањем имена новог градоначелника Београда“, рекла је она, а имала је и критику на наводе да ће директорка Службеног гласника заменити Владана Вукосављевића на месту министра културе, уз оцену да министар културе треба да буде „неспорна личност у тој области културе, а не неки ад хок менаџер или политичар“.
Упитала је премијерку и „у име трудница и породиља, када ће њима бити враћен новац који им припада“.
Посланица Нове странке Мариника Тепић упитала је министре за заштиту животне средине и пољопривреде „зашто влада и министри крију да се у Петрохемији, у Панчеву, крије десетине тона канцерогеног азбеста у сред фабрике, као и то да постоје десетине тона токсичне живе“.
Након дела седнице који је предвиђена за постављање питања, посланици су се вратили дневном реду.
