Прочитај ми чланакСкупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахауу и Матхаузену.
За усвајање резолуције гласао је 41 посланик за, a један против.
Претходно је, закључујући расправу о предлогу резолуције председник парламента Андрија Мандић, као предлагач, поновио да ће Црна Гора бити прва држава која је усвојила резолуцију о геноциду у Јасеновцу. Он је рекао, коментаришући нападе на посланике ПЕС-а, да не верује да они којима су главни актери били хероји Скај комуникације, Радоје Звицер и Нено Калуђеровић, данас нападају групу честитих посланика.
„Данас радимо велику ствар гласајући за ову резолуцију. Померићемо Црну Гору корак напред од оног дна, где су нас довели ови који су заробили државу везама са организованим криминалом. Видели сте где су завршили бивши челници правосуђа“, рекао је Мандић.
Он је навео да су се и пре 1918. године у Црној Гори на Видовдан доношене важне одлуке. Рекао је да њиховој генерацији, која се не бави шверцом, припала част да помери Црну Гору корак напред.
„Уз све повике које саопштава опозиција, али парламент је такав, уз све протесте, морам рећи „Видовдане, мој очињи виде“, ово је оно што треба да буде основа на којој ће се зидати боља и поштенија Црна Гора, па како год ко о томе мисли. Ово је већинска Црна Гора. Живела Црна Гора“, рекао је Мандић.
Текст Предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу, који је уочи седнице објавила РТЦГ, почиње констатацијом да се она покреће „полазећи од највиших вредности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права“.
„Уверени да су знање и свест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског света против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или верској основи, као и кршења људских права, резолуција је неопходна, посебно имајући у виду да је према непобитним доказима основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у којем су у периоду од 1941. до 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати, као и други народи“ додаје се.
У Предлогу резолуције наводи се да су „јединствени у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосећању с патњама њихових породица, и потврђују ‘принципијелан став, заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки“.
Наводи се да Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спречити било какав облик ревизионизма.
