Pročitaj mi članakMinistar finansija Siniša Mali izuzetno je zadovoljan presudom Upravnog suda o njegovom doktoratu, navodeći da je to dokaz da on nije plagijator. Međutim, ono što je činjenca je da se Sud uopšte nije bavio sadržinom doktorske disertacije Malog, niti pitanjem da li je reč o plagijatu, već isključivo procedurom po kojoj je Odbor za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta doneo zaključak da je on plagirao doktorat. To znači da je on i dalje plagijator, i to Siniša Mali dobro zna.
Било је потребно пет година Београдском универзитету да стави тачку на случај о докторату Синише Малог и то захваљујући студентима који су блокирали зграду Ректората, тражећи да се о томе хитно изјасни, и храбрости ректорке Иванке Поповић у намери да овај случај истера до краја.
FOTO: N.S
Мали се након тога жалио Управном суду и у тужби навео процедуралне недостатке приликом доношења одлуке да је његов докторат плагијат, а годину и по дана касније Суд уважава његову тужбу, поништава одлуку БУ и враћа је на поновно одлучивање.
Упркос томе, Синиша Мали тврди да је захваљујући одлуци Суда “доказао да ништа није украо”.
„Данас сам срећан јер сам доказао да нисам ништа украо, баш као што сам доказао и у случају приче о 24 стана. Желим да моја деца знају да њихов отац није плагијатор, а да грађани Србије знају да имам знање. То ми је много важније од титуле, поготово после толико година мукотрпног процеса, лажних оптужби и политичких напада“, закључио је Мали.
Портал Нова.рс јуче је објавио пресуду Управног суда из које се види да је БУ, односно Одбору за професионалну етику замерено више процедуралних недостатака приликом доношења одлуке о докторату актуелног министра финансија. Тако на пример пише да Одбор за етику према Правилнику о поступку утврђивања неакадемског понашања није могао да преиначи одлуку Наставно научног већа ФОН-а на коме је Мали докторирао, већ само одлуку декана.
Весна Ракић Водинелић, професорка права, каже за Нова.рс да се Мали жалио на процедуру и на начин начин утврђивања чињеничног стања, али да нигде у тој својој тужби, бар се, како каже, не сећа, није рекао: “Не, ја нисам плагијатор”.
“Суд се уопште није бавио тиме да ли је његов докторат плагијат. Судови када одлучују о нечему, они ће прво да поставе процедурална питања, да ли ту има некаквих повреда поступка, па ће тек да се баве чињеничним стањем и материјално правном квалификацијом. Чим утврде да постоји нека процедурална повреда, они када је реч о судовима опште надлежности укидају и враћају на поновно суђење, а када је реч о Управном суду поништавају, пошто се та одлука Одбора за професионалну етику третира као управни акт”, наводи Ракић Водинелић.
Ракић Водинелић каже да је врло велико питање да ли је у овом случају било места за поништај одлуке БУ.
„Имате Закон о општем управном поступку, који каже да и ако постоји повреда правила процедуре, а није таква да је утицала на законитост и правилност одлуке о главној ставри, да је онда она ирелевантна и не води поништају“, додаје она.
Она додаје да Синиша Мали не може да тврди да је Управни суд одлучио да он није плагијатор, јер се Управни суд тиме уопште није бавио.
“Реч плагијат је употребљена само онда кад се описују радње које су извршене у претходном поступку. Суд се уопште тиме није бавио, него је једноставно из процедуралних разлога поништио ту одлуку. Мали тврди да је на тај начин остварена правда. Ја мислим да једна врста правде која се зове осветничка правда јесте остварена, али задатак суда није да се бави осветничком правдом. То је његова интерпретација правде. Мислим да је у истом степену вероватноће доказао да није плагијатор колики је и степен вероватноће који се односи на 24 сата”, сматра Ракић Водинелић.
Како је Мали преузимао туђе текстове?
Подсећамо, Одбор за професионалну етику БУ је у новембру 2019. преиначио одлуку Наставно научног већа ФОН-а и једногласно утврдио постојање неакадемског понашања Синише Малог приликом израде докторске дисертације. Како је било наведено у саопштењу БУ, Мали је повредио члан 22 Кодекса професионалне етике, који дефинише плагирање.
„Именовани је у делу дисертације дословно преузимао текстове односно целе пасусе из текстова других аутора, без навођења имена тих аутора“, пише у саопштењу БУ, а пренео је Инсајдер.
Одбор за професионалну етику утврдио је да су на 51 страници докторске дисертације Синише Малог дословно преузимани текстови из доктората Стифаноса Хаилемарама и књиге „Нови модел приватизације у Србији“, аутора Бориса Беговића, Бошка Живковића и Бошка Мијатовића. Како се наводи у Решењу Одбора, ни дисертација Хаилемарама нити поменута књига тројице аутора у раду нису цитиране, нити се налазе на списку литературе.
Инсајдер је пренео да је Одбор утврдио да је на 35 страница доктората Синише Малог дословно преузиман текст из доктората Стифаноса Хаилемарама, као и да од тога 30 страница садрже преко половине преузетог текста, од чега су 16 целе или скоро целе преузете.
Такође, на девет страница утврђено је преузимање текста из књиге „Нови модел приватизације у Србији“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 23, 2021
