Lider SRS Vojislav Šešelj osuo je paljbu po dramskoj spisateljici Biljani Srbljanović, ali i po srpskom piscu Filipu Davidu.
Он је на свом Твитеру написао како је Биљана позната београдска калаштура која се годинама курвала са страним амбасадорима и хватала у свако издајничко коло. Радикалу је засметало што се Србљановићка, по његовом мишљењу, озбиљно обрушила на „великог књижевника Петера Хандкеа“.
– Назива га негатором геноцида и ђубретом. И гле, не оглашава се нико од наших дежурних моралиста, написао је Шешељ.
Позната београдска калаштура, Биљана Србљановић, која се годинама курвала са страним амбасадорима и хватала у свако издајничко коло, обрушила се на великог књижевника Петера Хандкеа. Назива га негатором геноцида и ђубретом. И гле, не оглашава се нико од наших дежурних моралиста.
— Војислав Шешељ (@predsednikSRS) December 13, 2019
Подсећамо, Биљана је недавно написала како добар писац не мора да буде добар човек, алудирајући на овогодишњег добитника Нобела.
– Добар писац не мора бити добар, моралан, често може бити протува, криминалац, отпадник. Велики писац не мора увек имати добре мисли, оне често могу бити подле, написала је Биљана, а њен текст је испровоцирао лидера СРС.
Њега је додатно изнервирао Филип Давид који је такође критиковао Хандкеа назвавши га моралном нулом.
Познати србомрзац и петпарачки књижевник Филип Давид, у изливу шовинистичког беса, Петера Хандкеа назива моралном нулом. Сам Филип Давид не подлеже никаквим моралним критеријумима. Једноставно, он је говно у људском облику.
— Војислав Шешељ (@predsednikSRS) December 13, 2019
Подсећамо, Аустријском писцу Петеру Хандкеу је уручена Нобелова награда за књижевност за 2019. годину на свечаној церемонији у Шведској.
О Хандкеу је било много полемике претходних дана. Иако је неоспорно да је велики писац, главна критика која се односи на његов „лик и дело“ везана је за чињеницу да је подржавао некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.
Хандке се замерио деведесетих година западном свету, када је био на просторима некадашње Југославије док је још трајао рат и написао есеј „Правда за Србију“, што је наишло на осуду у неким западним круговима.