Pročitaj mi članak
Српској је 21. новембар нерадни дан, а Федерација БиХ не признаје овај празник. Срби бране Дејтонски споразум, Бошњаци траже већу централизацију власти и рушење „Дејтона“, а Хрвати се боре за увођење трећег ентитета.
Срби одлучно бране слово Дејтонског споразума, Бошњаци траже већу централизацију власти и рушење „Дејтона“, а Хрвати боре за увођење трећег ентитета. То је слика БиХ 21. новембра, на 17. годишњицу потписивања Дејтонског мировног споразума, којим је окончан троипогодишњи рат.
И Српској је 21. новембар нерадни дан, а Федерација БиХ не признаје овај празник.
Дејтонски споразум, након тронедељних преговора у војној бази Рајт-Петерсон код америчког града Дејтона, потписали су 21. новембра 1995. председници Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман. Званично је потписан 14. децембра 1995. у Јелисејској палати у Паризу.
Бошњаци очајнички траже радикалне измене Устава позивајући се и на изјаву бившег високог представника Волфганга Петрича да је „Дејтонски споразум луђачка кошуља за БиХ“.
Од потписивања споразума отворена је политичка борба између Бањалуке и Сарајева када је реч о надлежностима земље и ентитета.
– Српска поштује уставне надлежности БиХ и тражи да јој се врате све надлежности одузете правним насиљем високих представника – каже Милорад Додик, председник РС.
– Неприхватљива су „бонска овлашћења“ високог представника по којима је он јачи од домаће извршне, судске и законодавне власти. То нема нигде у свету – рекао је он.
Председавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић изјавио је да је у великом броју лоших потеза које је међународна заједница направила на просторима бивше Југославије, од њеног утицаја на распад СФРЈ, па до последње срамне пресуде Хашког трибунала, једина светла тачка Дејтонски споразум.
(Новости)
