Pročitaj mi članak
То је циљ до кога се долази дугорочним процесом, који захтева целокупни систем мера и много стрпљења, јер је помирење нешто што није увек прихватљиво за све стране – каже Муамер Зукорлић, носилац листе Бошњачке демократске заједнице Санџака (БДЗС).
Да ли због тога између вас, Угљанина и Љајића, стално лете стреле критике?
У природи је човека да му је лакше да критикује другу страну.
Пошто сам развио барјак помирења, настојим да се уздржим, поготово од оштре критике, иако би било бесмислено понудити свој политички програм без критике других, јер би тиме оспорио сврху постојања самог програма, ако су ти други програми добри.
Дакле, моје критике усмерене према овој двојици политичара у Санџаку, као и према другим политичким актерима, на ширем плану су основане, али настојим да буду до краја одмерене и да ни на који начин не буду увредљиве.
А с друге стране?
С друге стране сам већ имао горко искуство, што сам отрпео и верујем да ћу до краја успети да останем доследан курсу помирења и да нећу узвратити, јер је то неминовна цена помирења. И њихове ударе и провокације сматрам логичним. Сама моја кандидатура пореметила је уобичајену равнотежу њиховог међусобног потцењивања са аспекта својих политика. Зато је логична њихова нервоза.
Такође, моја политичка понуда, мотивисана помирењем, заправо је нешто што не може нико објективно да оспори ни као потребу ни као вредност. Мислим да код њих постоји свест да ће и многи њихови гласачи препознати ту идеју. Вероватно њихове оштре изјаве о мени, чак и увреде, имају за циљ да ме увуку у свађе, али у томе неће успети.
Угљанин каже да у Санџаку само што није рат, па позива стране трупе да заштите Бошњаке. А како ви видите то стање?
Као и ви што живите у Санџаку. То може да забрине некога ко није у Санџаку. Кад подигнете тон у галами, то може да звучи логично, али када у тишини подигнете тон, онда је то непримерено и узнемиравање људи.
Таква реторика је можда била логична деведесетих година, али је сада заиста, најблаже речено, неадекватна.
Али на то смо од Угљанина до сада навикли.
То су два Угљанина. Као министру му нису сметали ни равногорски нити салонски четници. Када се специјалне снаге Србије користе за обрачун са народом око парцеле на Хаџету, он председнику Србије додељује признање за допринос унапређењу права Бошњака.
Други Угљанин је овај, љут и нервозан што није на власти, па оваквим изјавама или хоће да скрене пажњу на себе или на неки начин да натера владу да га поново прими у своје окриље.
Стиче се утисак да сте Угљанин и ви на неки начин заменили улоге. Када је он додељивао признања представницима Србије, ви сте оптуживани за запаљиве говоре и називани реметилачким фактором. Сада сте ви за помирење, а Угљанин каже да само што није рат?
Утисак вам је скоро па тачан, само што се ту ради о различитим амбијентима.
Моје оштре изјаве су биле поводом употребе силе против мог народа, против моје Исламске заједнице и њене имовине. Није било другог начина да на такву бруталност узвратимо сем оштром реториком.
А данас не можемо да тврдимо да ова власт користи силу као средство репресије према народу, иако не могу бити задовољан прогресивним деловањем владе у правцу решавања нагомиланих проблема. Сада немате ни топове око Новог Пазара, ни специјалце са пуном ратном опремом против народа.
Говорити о ратном стању сада провокација је за елементарну интелигенцију.
У једном се, изгледа, подударате Угљанин и ви, а то је како би требало да се реши статус Санџака.
Слажемо се само да статус Санџака треба да се реши, а како – мислим да нам се у томе не подударају мишљења.
Моја политика је негде између политике Расима Љајића и Сулејмана Угљанина.
Први је потпуно анационалан, често са антибошњачким и антисанџачким концептом, а Угљанин је са ултранационалним, понекад радикалним оквиром, под условом да није на власти. Тако Санџак бива талац та два екстрема.
За њих двојицу реалну опасност представља појављивање умерене, али аутентичне политике. Ми смо аутентични и с реалним захтевима који се тичу и Санџака и Бошњака и не одустајемо ни милиметар од принципијелних захтева за остваривање тих права.
Али, с друге стране, то желимо мирно и помиритељски да решавамо.
А са ким бисте од њих двојице делили власт у Новом Пазару, на пример, ако би то наметнули резултати избора?
Није захвално о томе пре избора, али могу с било ким од њих двојице, и са другим партијама, и српским у овом случају, јер је наша визија увек била што шири савез политичких актера који имају стварни легитимитет, а могу се окупити око платформе која би била на опште добро и за Бошњаке и за Србе и за све друге грађане у Санџаку.
Сем жеље да будете посланик, изразили сте спремност да учествујете и у извршној власти републике. Да ли то важи и у случају да владу формирају неке друге странке, а не садашњи СНС.
Није наше да одређујемо српском народу кога ће већина да изабере.
За нас је потенцијални партнер онај ко стекне највиши степен легитимитета. У овом случају победник је вероватно познат, али је нама пресудна принципијелна спремност парламентарне већине да уважи основне принципе наше политичке платформе и да, сходно томе, правимо суштинске, кадровске и све друге договоре.
Видите ли себе у неком ресору?
Важнији ми је договор око темељних принципа, а ми имамо добре кадрове за све категорије власти, па и за министарске позиције. Нисам баш личност која би се тако лако прилагодила министарској позицији, јер то је службеничка позиција, па бих морао да редукујем неке своје особености како бих као министар служио власти, али не искључујем ниједну могућност.
Politika.rs
