Pročitaj mi članakU rokovniku inspektora Dejana Milenkovića, čije se ime našlo u optužnici zajedno sa Dijanom Hrkalović i Miloradom Šušnjićem zbog zloupotreba u policiji, Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, nakon čijeg se ubistva formirala grupa Veljka Belivuka, označen je kao „državni projekat“.
Тројац Хркаловић, Шушњић и Миленковић наћи ће се на оптуженичкој клупи због сумњи да су злоупотребили свој положај у полицији и, у случају Дијане Хркаловић, трговали утицајем.
У оптужном предлогу, у који је лист „Нова“ имао увид, наводи се да се Хркаловићева и Миленковић терете за период од 13. фебруара 2017. до 27. марта 2018. Њој се ставља не терет да је користећи положај секретара УКП, а затим државног секретара МУП -а, у „намери да не изврши службене радње које су морале бити извршене, посредовала тако што је издала незаконите налоге непосредно и телефонским путем окривљеном Миленковићу“.
Терети се да му је наложила да не поступи одмах по налозима судије за претходни поступак Вишег суда у Београду и надлежног заменика вишег тужиоца, који су тражили да им се достави аутоматска обрада мобилног телефона Вељка Беливука који је тада био окривљен за убиство Властимира Милошевића 30. јануара 2017. у Београду.
У роковницима који су такође прегледани у оквиру истраге против овог тројца, нашли су се и списи Дејана Миленковића које су службена лица одузела – један роковник плаве боје, са кожним корицама, у чијем доњем десном углу прве стоји нацртана значка Министарства унутрашњих послова, а на месту предвиђеном за број стоји натпис „Краљево“ и један црне боје са кожним корицама где на првој стоји значка Безбедносно-информативне агенције са натписом БИА.
Детаљним прегледом Миленковићевих белешки примећено је да је на листу број 18, хемијском оловком плаве боје исписан је текст „Сале Мутави (уоквирено) тражио контакт са Браном Мићуновићем“, са најближим датумом уписа 03. октобар 2016. године и текст „Сале Мутави – државни пројекат“, са најближим датумом уписа 03. октобар 2016. године.
Станковић је, подсећања ради, широј јавности познат као вођа Партизанове навијачке групе „Јањичари“, на чијим темељима је касније основана и група Вељка Беливука. Сарађивао је, како су бројни докази указивали, са врхом власти, а у подземљу је био близак кавачком клану из Црне Горе, са којим је касније и Беливук наставио пословање. Убијен је 13. октобра 2016. док се налазио у свом аутомобилу у Бачванској улици у Београду, а за његово убиство нико није одговарао.
Због Станковићевих веза са црногорским подземљем не треба да чуди што је тражио контакт са поменутим Мићуновићем. Осим Мићуновића, у Миленковићевим роковницима, на 22. страни, наводи се хемијском плаве боје и текст: „Звицер (заокружено) код фонтане (све подвучено), „Голф 6“, Н.Београд (ТПС) тренерке опуштен (подвучено)“ и „камере на Цветном тргу на дан убиства (све подвучено)“ са најближим датумом уписа 03. октобра 2016. године.
Већ на следећој, 22 страници, пише: „ПУ Бгд убиство Салета Мутавог пребачен предмет на „УГ СПИСК“, „РГ Антиго угашена пребацујемо регистар на УГ“, а у Миленковићевим списима може се видети и да је планирао да разговара са Дарком Елезом о Станковићевом убиству: „Разговор Дарко Елез припрема време среда рад тема убиство Салета Мутавог“, са најближим датумом уписа 23. октобар 2016. године.
Интересантан је податак да се са ове временске дистанце из Миленковићевих белешки може закључити да је Радоје Звицер, који је у медијима означен као први човек кавачког клана, у време Станковићевог убиства био у Београду.
Ко је Александар Станковић?
Александар Станковић словио је за вођу навијачко – криминалне организације „Јањичари“, окупљене око Партизана. Убијен је октобра 2016. године у Бачванској улици у Београду, у близини Централног затвора. У том тренутку Станковић је требало да се налази иза решетака, али како је три године одуговлачио одлазак на издржавање казне користећи се различитим здравственим проблемима, остао је на слободи.
Док му је суд „веровао“ да му је нарушено здравље, Станковић је одлазио на утакмице, бавио се обезбеђењем и другим пословима.
Шира јавност је за Станковића сазнала када су двојица његових сарадника брутално претукла чланове обезбеђења директора Партизана Милоша Вазуре, што су забележиле сигурносне камере, а лик Станковића остаће упамћен јер је пришао једној од њих и показао средњи прст.
Убиство Станковића памтиће се и по томе што је наредног јутра тадашњи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић сазвао хитну конференцију са медије, на којој се појавила и сада омражена Дијана Хркаловић.
Веза између Хркаловићеве и Станковића, који је био познат и по надимку „Сале Мутави“, прилично је била интересантна јавности јер је некадашња државна секретарка МУП била партнерка контроверзног жандарма Ненада Вучковића званог Вучко, који је уједно био и близак са Станковићем, због чега је у појединим круговима добила надимак „мафијашка кума“. Интересанто је да, је министру Стефановићу скренута пажња на понашање жандарма, он га је правдао изјавом да „није противзаконито навијати“.
У то време, веза између подземља и највиших државних званичника почела је да се круни. Наиме, док је председник Србије Александар Вучић 31. маја 2017. године подносио заклетву у националном парламенту, Станковићеви људи развлачили су новинаре и грађане који не подржавају Вучићеву политику.
Неки од њих нашли су се четири године касније на оптужници подигнутој против Вељка Беливука, што ја најбољи доказ повезаности „Јањичара“, којима је некада управљао Станковић и „Принципа“, на чијем челу је био Беливук.
Убице Александра Станковића никада нису пронађене.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 24, 2022
