Прочитај ми чланак
Русија се укључила у сукоб у Сирији јер не жели да се понови сценарио из Либије, а проблем у односима Москве и Вашингтона је питање ко су “пријатељи“.
То је гостујући у Кажипрсту рекао спољнополитички коментатор Бошко Јакшић, који је истакао да се и даље води пропагандни рат и да треба сачекати са проценом тога шта тачно руска авијација ради у Сирији, да ли напада џихадисте или сиријске побуњенике.
“Прво изненађење је било када је Русија распоредила тенкове и авионе и послала делове поморске пешадије ка Сирији. Уследио је Путинов говор у УН, где је позвао на коалицију која ће бранити Асада, што је супротно тези Америке, која не види будућност Сирије уз актуелног председника“, рекао је Јакшић.
След догађаја довео је до тектонских промена за веома кратком време.
“Уследио је убрзани темпо, Дума је одобрила интервенцију, а већ истог дана су бомбардовани положаји, да ли Исламске државе, како каже Москва, или положаји сиријских побуњеника, како се тврди у Вашингтону. Запад је затечен, велики проблем су дијаметрално супротни приступи, Запад сматра да је Асад део проблема, а Русија да је део решења и брана за ширење Исламске државе“, додаје Јакшић.
Према његовим речима, Москва и Вашингтон су и даље једнако удаљени.
“Кажу да имају заједничног непријатеља, проблем је у томе што су им пријатељи различити… На делу је отворени пропагандни рат, питање је колико веровати тврдњама са обе стране, да ли се гађају циљеви ИД или побуњеника. Не бих се залетао, мало нелогично делује да у првим данима бомбардовања Русија ризикује да покаже да не напада исламисте него побуњенике“, објашњава Јакшић.
Спољнополитички коментатор каже да Москва има велики разлог због кога се укључила у сукоб у Сирији.
“Москва понавља да нема персоналне везе са судбином Асада, али га штити јер је то легитимна власт која је затечена побуном. Русија је извела закључке из начина интервенције у Либији, где је постојала легитимна власт, небитно што је била деспотског типа, али је проблем начин промене власти. Русија не жели да дозволи да се либијски сценарио понови у Сирији“, истиче Јакшић.
Разлози на другој страни не чине се толико рационални.
“Тврдоглавост Запада, Турске и Саудијске Арабије, који кажу да је скидање Асада бити или не бити, је цинична, поставља се борба против ИД у други план, иако то треба да буде фокус. Добра вест у том региону је да је после потписивања нуклеарног споразума Америка спремна да подржи улогу Ирана у сиријској кризи. Без Ирана криза не може да се реши и да се заустави грађански рат“, закључио је Јакшић.
B92
