Pročitaj mi članak
Трилатерална комисија или Светска влада, планира да у Београду у јесен 2014. године одржи свој скуп и да се разматра ситуација у региону, али и питање евра и проблема ЕУ, као и односе Уније и остатка света.
Предвиђено је да конференција Трилатерале у Београду траје три дана. Све је то заслуга српског “трија” чланова Трилатернале комије коју су активни у “Ист вест бриџа” као лобистичкој организацији. На овом скупу, ако се стварно буде десио, у Београду афирмисаће се вредности ове моћне организације у Европи и на Балкану као и Србији, и могуће је да се Србија нешто боље позиционира у глобалној и регионалној политици уз одређене услове и захтеве пре свега везане за однос Србије према Приштини.
О Трилатералној комисији
Ово је приватна организација, установљена да гаји блиске односе између Америке, Европе и Јапана. Основана је на иницијативу Дејвида Рокфелера (на слици горе), а на идеју Збигњева Бжежинског. Организациони састанак Трилатералне комисије одржан је 23. и 24. јула 1973. године на имању Дејвида Рокфелера, председавајућег Савета за иностране односе.
Осморица представника на оснивачком састанку били су чланови тог Савета. Поред Американаца, састанку су присуствовали и представници Јапана и западноевропских земаља, представници три региона, из чега потиче име: Трилатерална комисија.
На самом почетку рада комисије, 1973. године је објављена сврха ове комисије: Блиска трилатерална сарадња у циљу очувања мира, управљања светском економијом, подстицања економске реконструкције и ублажавања светског сиромаштва, што ће повећати шансе за глатку и мирну еволуцију глоболног система.
Истовремено овај скуп који се планира наредне јесени у време 100-годишњице од првог светског рата биће и један пресек столетне политике Србије у Европи и њеног утицаја на европски ток историје. Неки извори говоре да би као “придружени” члан или “посматрач” на скупу Светске владе могао да буде садашњи премијер Ивица Дачић, под условом да до тада остане премијер Србије, или да буде важан политички играч за нередну деценију у Србији. Поставља се питање зашто се “типује” на Ивицу Дачића лидера СПС-а, премијера и министра полиције Србије?
Постоји више могућиг разлога. Први је то што је успео да на миран и транзициони начин трансформише СПС од партије јаког утицај политике Слободана Милошевића до меке опције социјалистичке и социјал-демократске опције блиске политици СИ и ЕУ.
Друго, што је Ивица Дачић успео да направи помирење са ДС, и да у том процесу влада Србијом од 2008-2012. године. Социјалистичка Интернационала има позитивно мишљење о Ивици Дачићу и СПС али пут у пуноправно чланство које је близу, за сада “кочи” бивши председник Србије и садашњи почасни председник ДС Борис Тадић.
Треће, Ивица Дачић је министар полиције већ пет година и показао се кооперативан са светским центрима безбедности на Западу, у ЕУ и САД, око борбе против светских и регионалних криминалних картела који угрожавају интересе у ЕУ, али и САД.
Четврто, што је СПС и сада власт са СНС и што јача добре односе са амаричком администрацијом која има позитивно мишљење о Ивици Дачићу.
Пето, што је отворио политичке односе са Хашимом Тачијем и показао се као “вешт” преговарач у региону али и блискост са политиком САД и ЕУ на Балкану.
Шесто, што се на Ивицу Дачића рачуна у вођењу државне политике и у наредних пет до десет година у различитим формама деловања.
Предлагачи сматрају да је Ивица Дачић тактичан, рационалан реал-политичар са равнотежом политичког утицаја и окренутости ЕУ али теснијим везама са САД. Управо то су могући разлози зашто је Ивица Дачић “пожељан” за посматрача или придруженог члана Трилатералне комисије.
Сметњу Дачићевом пуноправном чланству у Трилатералној комисији представља активна политичка функција јер њени чланови, попут бившег шефа Европске централне банке Жан-Клода Тришеа који је на челу европског дела ове организације, могу да буду само личности које више не обављају јавну или државничку улогу.
Можда ће Ивица ако не буде био премијер 2014. године у јесен и постати пуноправни члан ове моћне организације која је у протеклих 20 година имала јак утицај на токове глобалне политике и односа на Балкану и нажалост неповољни третаман према Србији. Међутим тешко је замислити да би Ивица Дачић без Александра Вучића могао да буде успешан у вођењу Србије ка ЕУ и интересима Светске владе на простору Балкана.
Ивица Дачић је био на Молитвеном доручку у САД у поести америчкој адмиинстрацији и ФБИ али ЦИА док је Вучич направо за себе корисне канале ка Великој Британији и Немачкој али и САД у повезивању са моћним структурама Саудијске Арабије, Кувајта и других држава јаког утицаја САД и Велике Британије.
ЕУ и САД, као и масонске ложе у Србији, у Дачићу и Вучићу виде “реформаторе” и нову генерацију постмилошевићеве али пост ДОС-ове политике. Потреба је моћних структура светске политике да у Србији имају своје “инсајдере” због равнотеже интереса, стратешких договора и пацифкације Балкана. Дачић је проверени реал-политичар који је већ добио добре и позитивне оцене администрације САД, а Вучић је на доборм путу да уђе у “клуб” евро-атлантиста.
