Pročitaj mi članakHolbruk ističe da u slučaju značajnije pobjede DPS-a na predstojećim parlamentarnim izborima od 22. aprila, međunarodna zajednica će morati da prihvati narodnu volju i, ako Crna Gora proglasi nezavisnost, Holbruk predlaže da se Zapad pripremi za ovu mogućnost i da ne troši američki uticaj u suprostavljanju
У ауторском тексту за „New York Times“, који је пренио магазин „International Herald Tribune“ у свом броју од 10. априла 2001. године, бивши истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, изјавио је да се Ђукановић храбро супроставио предсједнику Слободану Милошевићу и да је помагао НАТО у огромној мјери током рата на Косову.
FOTO: IN4S
У тексту који носи назив „Четири балканске кризе требају пажњу НАТО-а“, Холбрук је анализирао ситуацију у Босни и Херцеговини, Македонији, Косову и Црној Гори. На самом почетку је поздравио хапшење Слободана Милошевића, прижељкујући, исто тако, хапшење Радована Караџића и Ратка Младића. Првог је окарактерисао као „расистичког вођу босанских Срба“, док је Младића означио за „масовног убицу“. Холбрук је, судећи по тексту, био апсолутно бескомпромисан према српским, али и хрватским политичким намјерама које су ишле у правцу угрожавања територијалне цјеловитости Босне и Херцеговине, инсистирајући на дословном придржавању Дејтонског споразума.
FOTO: IN4S
Ријеч прекора имао је, чак, и за македонске Албанце, апелујући на Вашингтон да не смије дозволити грађански рат у Македонији, поучени искуством од прије неколико година. За рјешавање косовског проблема предложио је дијалог и договор Београда и косовских Албанаца.
Пројаву „сепаратистичких“ тенденција Холбрук је видио у нешто пасивнијој америчкој политици на Балкану, што је, према њему, недопустиво, јер се, како је истакао, мир у Европи брани управо на Балкану.
Међутим, једини примјер гдје Холбрук није предложио интервенцију САД-а у случају „сепаратизма“ била је Црна Гора, упркос званичном противљењу Запада због потенцијалне дестабилизације региона.
FOTO: IN4S
Холбрук истиче да у случају значајније побједе ДПС-а на предстојећим парламентарним изборима од 22. априла, међународна заједница ће морати да прихвати народну вољу и, ако Црна Гора прогласи независност, Холбрук предлаже да се Запад припреми за ову могућност и да не троши амерички утицај у супростављању, поручујући на крају: „Могли бисмо живјети са црногорском независношћу“.
Дакле, више је него очигледно да је Мило Ђукановић тада завриједио одређене кредите на Западу, али и код Холбрука лично, чим је његов атар владавине посматран као изузетак од успостављеног принципа пацификације овог дијела турбулентног Балкана и спријечавања афирмације било чијих политичких пројеката. Повјерење Запада је задобио „храбрим супростављањем Милошевићу“ и издашној помоћи НАТО-у у тренутку када је на Србију извршена копнена и ваздушна агресија.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 4, 2020
