Pročitaj mi članak

Rezolucija o izborima u Srbiji sredinom februara: Poslanik Evropskog parlamenta…

0

Nakon sednice Evropskog parlamenta na kojoj su izrečene ozbiljne kritike na račun decembarskih izbora u Srbiji, šef posmatračke misije EP Klemen Grošelj za Nova.rs kaže da se sredinom februara može očekivati donošenje Rezolucije. Ona će sadržati jasne preporuke srpskim vlastima kako bi se mogla rešiti izborna kriza u našoj zemlji, a njegov savet je da ovaj savet primene.

“Сад иде Резолуција, преговори ће вероватно почети у следеће две седмице, па би она могла бити изгласана на следећој пленарној седници. То би било у другој седмици фебруара, у Стразбуру. Таква је процедура”, каже Клемен Грошељ за Нова.рс, неколико дана након седнице ЕП на којој се расправљало о изборима у Србији и кад је неколико европосланика затражило међународну истрагу.

У међувремену требало би да буде завршен и извештај ОДИХР.

“Ако не грешим, мислим да је рок два месеца након избора. Међутим, сад је било понављања избора на неким бирачким местима, тако да заиста не знам тачан датум. Доста је незахвално сад то предвидети”, наводи Грошељ.

С обзиром на то да су из Европске народне партије ишли захтеви да се избори у Србији уопште не нађу на седници Европског парламента, Грошеља смо питали да ли је то став целе групације или само известиоца ЕП за Србију Владимира Билчика и да ли очекује да остану на линији одбране српског режима.

“Унутар ЕПП имате доста различитих струја, као у свакој групацији. Неки ће бранити став који има колега Билчик, а неки мисле сасвим другачије. Видећемо то на самом гласању, као што је био случај и на расправи. Сваки посланик одлучује према својој савести и то је то. Мислим да ћемо добити једну добру резолуцију, прилично сам оптимиста што се тога тиче”.

На питање шта се може постићи том Резолуцијом, Грошељ каже:

“Пре свега ћемо послати поруку Европског парламента да поштовање демократских права, принципа и вредности јесте нешто што свака земља која жели да уђе у Европску унију мора да примењује у свом политичком систему. Око тога нема одступања. И други документи које ће овај парламент да прихвати до краја мандата иде у истом смеру”.

За Србију би било боље…

Чињеница је, међутим да препоруке које долазе из ЕП, српске власти до сад махом нису примењивале.

“Ако гледамо историјски, нису баш увек били спремни да те препоруке прихвате. Међутим, ако је чланство у ЕУ заиста стратегијски приоритет Србије, онда би било у интересу српских власти, као и Србије саме и њених грађана да те препоруке примене. Дугорочно, с питањима проширења ЕУ, за Србију би било боље да такве препоруке прихвати и имплементира”, наводи Грошељ.

Неколико европосланика је на поменутој седници ЕП поменуло и да би требало спровести међународну истрагу избора у Србији, по угледу на ону из 1996. године. Председник Србије Александар Вучић се томе противи, раније је на ту тему рекао:

“Избори су ствар државних органа ове земље. Никада мање приговора нисмо имали. На свим местима су били представници листе „Србија против насиља“, њихови посматрачи су потписали те записе. Сетили су се да је било проблема кад су видели да су изгубили у Београду. Те Гонзалесе и та чуда мачку о реп”.

На питање зашто се председник Србије противи међународној истрази, Грошељ каже и тиме закључује:

“Ако је све чисто и према прописима, међународна истрага само би то исто потврдила. Ако нешто није ок, онда би међународна комисија то утврдила и тражила неке промене или да се иде у неке нове изборе. Али, то је ствар политичке одлуке српских власти. Због међународног угледа и положаја Србије било би добро да се те недоумице око избора рашчисте, али то је као што сам рекао одлука власти у Србији”.