Pročitaj mi članakOsim imovine koja je Zakonom o agrarnoj reformi iz 1946. i Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine oduzeta od Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i Metohiji i veliki deo onoga što joj je ostalo uzurpirali su lokalni Albanci i privremene prištinske vlasti, ali to nesporno vlasništvo SPC mora da bude jedna od naših "crvenih linija" ispod koje ne bismo smeli da idemo u briselskim pregovorima - ukazuju iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije.
ПУПС је заштиту имовине државе и грађана Србије на КиМ дефинисао као један од приоритета своје политике, наглашавајући да охрабрује сагласност скоро свих учесника унутрашњег дијалога о Косову, као и став највиших представника наше државе да се неће одустати од отете и узурпиране српске имовине, односно ревизије пљачкашке приватизације на КиМ.
Према подацима Епархије рашко-призренске и косовскометохијске, након Другог светског рата, највише имовине одузето је манастиру Девич (3.077 хектара), а следе Пећка патријаршија са (846), Високи Дечани (727), Драгинац (207) и Грачаница (100 хектара), ту су и манастири Свете Богородице у Мушутишту са 12,5 хектара, манастир Свете Тројице у Мушутишту са 7,8 хектара, манастир Свету Врачи у Зочишту са одузетих 5,5 хектара земљишта и шума итд, а као илустрација овоме је чињеница да је, само на подручју града Призрена, одузето 269 хектара црквеног земљишта.
Од укупног обрадивог земљишта, 246 хектара које је до 1999. било у поседу Рашко-призренске епархије, 181,5 хектар, или 73,6 одсто, узурпирали су и користе Албанци, а они користе и чак 81 одсто укупних шумских површина које припадају Србима, подсећа ПУПС. Процењује се да је више од 50 хектара шума потпуно уништено или посечено. Тако, на пример, у власништву црквене општине Гуштерица, до 1999, било је 30 хектара шуме и све су то узурпирали Албанци.
У Партешу, од 20 хектара, свих 20 користе Албанци, у општини Мушутиште од 10, свих 10 су они присвојили, у Ранилугу од 12 хектара, половина је у рукама Албанаца.
– Пре самопроглашења независности Косова 2008. године, Агенција за реституцију је вратила СПЦ 5.200 хектара црквених и манастирских имања на Косову. Међутим, а те парцеле нису могле да буду укњижене, нити могу да се користе, јер Приштина не поштује одлуке српских државних органа. Новим законом о враћању одузете имовине и обештећењу из 2011. године се прецизира да ће се његова примена на Косову „уредити после престанка међународне управе успостављене у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН“ – тврде из ПУПС-а, инсистирајући да српски преговарачи у Бриселу разговор о српској имовини на КиМ наметну као услов за наставак преговора.
