Pročitaj mi članak
Не треба много ни времена ни простора па да се јасно, непобитно утврди ко је и на који начин отворио и врата и прозоре рату у Босни и Херцеговини.
Републику Српску, која у суботу слави свој Дан Републике, ентитетства, рођења у сваком случају, створили су босански муслимани. Исти они који данас и све године од рата наовамо, оспоравају Српску и њен дан. Звучи нелогично, чак сулудо, али савршено одговара истини. Република Српска створена је као одговор на понашање Муслимана и Хрвата 1991. године, посебно у другој половини, одговор на најаву да ће тада већ отворена муслиманско-хрватска коалиција донети одлуку о изласку БиХ из Југославије. Српска је створена као механизам заштите Срба, гарант њиховог биолошког опстанка.
Српска је настала на данашњи дан 1992. године, и била је, уз наведено, последњи покушај спасавања БиХ од рата, упозорење, крик да се лавина антијугословенства и антисрпства у Босни заустави.
Оно што је 15. октобра 1991. године у Скупштини Босне и Херцеговине изговорио Радован Караџић, с позиције председника СДС-а, деловало је, данас је то јасније него икада, као пророчански говор, јаук, молба другој страни, муслиманско-хрватској, да се заустави. Тај говор, који је довољан да у Хагу, ако се суди по праву и правди, ослободи Караџића сваке одговорности, данас руши дефиницију рата у Босни и Херцеговини која каже да су тај рат започели Срби. Нису. Тај рат су (пронађите Караџићев говор на интернету) Срби најмање желели.
– Не уводите Босну у рат, не чините уставно насиље, јер након уставног следи свако друго насиље – молио је споменутог дана у Скупштини БиХ Радован Караџић представнике муслиманског и хрватског народа. Није вредело. Срби, као један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине, надгласани су од друга два народа. Учињено је уставно насиље.
Првог марта 1992, у центру Сарајева, на Башчаршији, Рамиз Делалић Ћело убија Николу Гардовића, старог свата на српској свадби, отима црквену заставу и спаљује је. Алија Изетбеговић ће касније одликовати Делалића и поклонити му пиштољ с посветом, као знак поштовања за посебне заслуге.
Седамнаест дана касније, упркос већ одржаном антиуставном хрватско-муслиманском референдуму о независности Босне и Херцеговине, Срби прихватају тзв. Кутиљеров план који потписују и представници Муслимана, Алија Изетбеговић и Хрвата, Мате Бобан. Тај план је био последња прилика да се рат избегне, њиме је БиХ децентрализована, што је у датим околностима био максимум, мировно решење у сваком случају.
Али… неколико дана касније, 26. и 27. марта, комбинована хрватско-муслиманска једница упада у српско село Сијековац, недалеко од Босанског Брода и убија неколико десетина Срба. Само 24 сата касније Алија Изетбеговић повлачи потпис и одбацује Кутиљеров план. Тако је почео рат у Босни.
Жозе Кутиљеро, иначе португалски дипломата, казао је, на суђењу Караџићу, да је његов план био спас за Босну, спас од рата. Што се тиче Муслимана (сада Бошњака), знају они да просуто млеко нико не сакупи.
Извор: Новости.рс
