Pročitaj mi članakIzbori u Crnoj Gori su razbili nekoliko mitova koji se već godinama plasiraju biračima u Srbiji. Najvažniji od njih je da jedino jedna kolona u kojoj su svi koji sebe nazivaju opozicijom ujedinjeni bez obzira na velike programske razlike, može da pobedi vlast. Taj mit se zasniva na 5.oktobru i svim pogrešnim interpretacijama šta se zapravo desilo u Srbiji tog dana. Izbori u Crnoj Gori su pokazali da je vlast moguće pobediti u više od jedne kolone, od kojih je svaka autentična i programski srodna.
Мит о једној колони је заслужан и за гушење свих нових политичких идеја у Србији јер константно усмерава бираче на тражење уједињења неспојивог, рецимо “ЕУ нема алтернавиту” и суверенистичке политике.
Други мит који су избори у Црној Гори разбили је мит да се власт не може променити на изборима, јер власт краде изборе и контролише медије. Избори у Црној Гори су показали управо супротно: да се уз сарадњу опозиције око контроле избора и свођење крађе на минимум, може победити на изборима.
Трећи мит је да су за победу потребни потпуно нови људи који никада пре нису били у политици. Сви опозициони политичари из три опозиционе колоне које су заједно добиле више од пола гласова у Црној Гори су на политичкој сцени већ дуги низ година, сви осим носиоца листе једне од те три колоне.
Четврти мит је да опозиција добија изборе дајући решења која су боља од решења која нуди власт. Изборе у ствари губи власт са једном или више фаталних грешака које бирачи власти и апстиненти нису спремни да толеришу. Бирачи се на жалост не удубљују у политичке програме зато што им не верују. Након сваке промене власти, бирачи су спремни да поклоне поверење новој власти и дају јој шансу. Очигледно је да су бирачи веома стрпљиви са новом влашћу и да су, у одсуству фаталних грешака, толеришу много тога, много више него што су гласачи опозиције и сама опозиција спремни да себи признају.
Пети мит је да се власт мења на председничким изборима. И за овај мит је заслужан 5. октобар, али и дешавања на председничким изборима у Србији 2012. Власт је пала 5.октобра када је велики број гласача власт и апстинената,укључујући и део државног апарата, уз огромну подршку и притисак споља, одлучио да земља иде у потпуну пропаст. Власт се променила 2012. јер је велики број гласача власти одлучио да оде у апстиненте због нескривене корупције и партократије. То није било довољно па је и страни фактор “убедио” СПС да промени коалиционог партнера.
Изборе у Црној Гори је изгубила власт правећи “фаталну грешку” покушајем да угуши СПЦ и са њеном имовином направи нову цркву. Власт у Црној Гори не би изгубила изборе да се није одлучила на ту погубну политику. Са тим потезом се није сложила већина бирача у Црној Гори, међу њима и значајан број бирача који су на претходним изборима гласали за власт, као и још већи број бирача који су на претходним изборима били апстиненти.
И у Србији, кључ опстанка Вучића на власти држе гласачи власти и апстиненти који још увек не виде добар разлог да промене власт. Ти гласачи кажу да су сви исти, да сви дају лажна обећања, да сви краду и не очекују да ће ишта значајно променити, док још увек верују да Вучић најбоље да чува државне и националне интересе. Збот тога, ти гласачи још увек не виде довољно јак разлог да промене власт.
