Pročitaj mi članakAdvokat Marko Sladojević o žalbi na izrečenu kaznu lideru Republike Srpske pred Haškim tribunalom. Svi dokumenti u kojima predsednik RS poziva na mir i razum ocenjeni kao propagandni
Образложење пресуде Хашког суда Радовану Караџићу из марта ове године изгледа као намерно изломљено огледало рата у БиХ 1991-1995. Сваки делић тог огледала који сведочи о Караџићевој невиности разбацан је или сакривен на 2.615 страница пресуде већа судије О-Гон Квона, а тим одбране се трудио да у жалби на пресуду све те ствари групише и стави у контекст историјских догађаја – овако о недавно предатој жалби на пресуду Радовану Караџићу говори адвокат Марко Сладојевић, документариста у тиму одбране.
Младог адвоката школованог у Холандији зналци рада суда у Хагу сматрају најбољим познаваоцем збивања на територији БиХ деведесетих. Пре Караџића био је ангажован у тимовима одбране Слободана Милошевића, Момчила Крајишника, Драгољуба Ојданића, Милана Гвере. Петнаест година се он бави ратом у БиХ. За њега, пресуда Караџићу је “зла намера” Хашког трибунала.
Сладојевић, за “Новости”, објашњава да се одбрана сконцентрисала на три кључне тачке из пресуде – да је Караџић крив за “удружени злочиначаки подухват заузимања територије БиХ и протеривање Хрвата и муслимана”, затим на његову улогу у гранатирању Сарајева и на сребренички геноцид.
Судско веће своју причу у пресуди започело је октобром 1991. године, када, је како кажу, на седници Скупштине БиХ Радован Караџић наступио као бог рата, а против независности БиХ. Према већу, он је, промовишући у наредним месецима своју идеологију, организовао паралелне, српске органе власти у БиХ преко којих ће Срби на силу заузети територију коју су сматрали својом – образлаже овај део жалбе Сладојевић.
Он вели да Суд почетак рата намерно смешта у историјски, вакуум у коме не постоји политика СДА, ХДЗ, Изетбеговић, Кљујић, нема идеологије Шпегеља… Лидер Срба ту је као једини боксер у рингу, који бесмислено млатара рукама и којег, наравно, сви гледају као агресивца који тражи кавгу.
Суд је установио да је Караџић 18. марта 1992.прихватио тзв. Кутиљеров споразум, да ће БиХ бити држава састављена од три конститутивне јединице, у оквиру којих ће припадници народа који би били у мањини уживати сву могућу заштиту – говори даље адвокат. – Суд даље примећује да се Караџић обратио српским посланицима и рекао им да морају да предузму “све да се успостави фактичко стање да основу правде и права, уз пуно уважавање грађана друге националности”…”Мир по сваку цијену, свугда је где год може”… А затим се у пресуди догађа да суд закључује да су сви ови говори Караџића неискрени, намењени јавности. У пресуди наводе чак 75 сличних примера где Караџић позива на мир, али не изводи ниједан закључак у његову корист.
Како упозорава адвокат, Караџић је према Већу био неискрен и када је доносио строго поверљива документа за интерну употребу, и то пише у најмање 17 параграфа пресуде. У питању су документи којима јавност, домаћа и међународна, није имала приступ. Испада да је он све време тајно, а лажно, наређивао потчињенима да штите несрпско становништво…
Адвокатски тим Караџића у жалби указује да је немогуће да је свих 157 сведока одбране дошло у Хаг да говори лажи. У жалби се каже да је нереално да су 28 официра ВРС и хиљаде докумената о томе како је председник РС био строго против неселективне употребе артиљерије око овог града – пропаганда. Око Сребренице је спорно да један његов потпис на циркуларном документу свим корпусима ВРС из 8. марта 1995. – где се каже да да око Сребренице треба створити неподношљиву ситуацију потпуне несигурности без наде даљег опстанка и живота мештана у Сребреници и Жепи – буде доказ да је планирао геноцид.
За одбрану је немогућа одлука Судског већа да је између 20. и 28. маја 1992. на састанку Караџића и Младића са командантом Сарајевског корпуса ВРС, генералом Шипчићем, договорено гранатирање Сарајева као удружени злочиначки подухват. Сладојевић указује да судско веће у једном делу пресуде тврди да се овај састанак догодио, а онда у другом делу пресуде, у фусноти, да је баш у том периоду, од 20. маја до 30. маја 1992, Радован био у Лисабону, што стоји и у записнику УН.
РАДОВАНОВО СУДСТВО
Караџић се ставља на терет и то што српско правосуђе, војно и цивилно, није радило како треба. Како каже Сладојевић, у жалби одбране се указује на то да је у систему Војног правосуђа током рата у ВРС педесетак судија у РС добило 33.519 предмета у фази кривичне истраге. Чак су 2.274 предмета завршили.
За 23 године постојања, Трибунал у Хагу је с буџетом од око 250 милиона долара годишње 760 запослених подигао оптужнице против 161 лица и успео до 2014. године да заврши 141 суђење.
