Прочитај ми чланак
(Двери српске)
Видовдан, самим својим постојањем, баца пуно светло на срамне потезе власти, и зато је власт решила да га уништи.
„Промена свести“ – 6. немачки услов за добијање датума
„Србија је овим Видовданом променила мит који нас је дуго терао да гледамо уназа“,
„Србија је данас променила ток своје историје.“
А. Вучић, И. Дачић, Видовдан 2013, Крушевац
Дошао је и тај дан. Издаја је и званично проглашена за херојски чин. Започела је завршна фаза растакања српског националног бића. Сведоци смо и последње преваре, горе од свих претходних.
Власт је решила!
Да би сакрила своје прљаве избрисаће и вечне видовданске трагове. Да би јој се опростило неопростиво кренула је у обрачун са целокупном српском историјом, а пре свега са Видовданом. Боли их што ће Видовдан сваке године самим својим постојањем и народним памћењем разарати све медијске спинове и натегнуте конструкције и бацати пуно светло на мрачне и срамне потезе власти. И зато га треба уништити!
У паничном страху од ЕУ и једног једноставног „не“ решили су да ураде незамисливо. Кад су већ преварили гласаче, прекршили устав и признали независно Косово што не би разорили и последње остатке српске душе, потребно је још тако мало.
У почетку мало редефинисати Видовдан, облатити га да је култ пораза, црни мит и погрешан народни избор. Потом га вулгаризовати, банализовати и мантром о новој свести претворити у нови и подобан Видовдан који коначно слави праве победе, као што је одрицање од Косова и Метохије. И на крају када се тако унакажен претвори у своју супротност препустити га забораву и непостојању. Тада ће се коначно лакше дисати.
Требало је и раније да послушају те паметне Немце и да много пре почну да мењају свест сопственом народу. И ред је био да се том својеглавом Видовдану који буни народ са мишљу да је слобода важнија од хлеба каже историјско не! Не може се на тако свадљивом идентитету градити конструктивна европска будућност.
Срећом, ништа не промиче њиховом оштром и увек будном оку. Још само мало па се нико неће сећати Видовданске лествице вредности по којој се чак и њихов „патриотски“ чин претвара у обичну издају. Сада треба угасити Видовданску ватру на којој су се грејале небројене генерације да би после 523 године у Кумановској бици осветиле Косово и Косовске јунаке.
Нема везе што ни светска историја (уз јеврејски изузетак) не познаје јаче и трајније исказан национални идентитет од Видовданског. Та ватра колективне самосвести настала на дубоком уверењу српског народа да Видовдан није пораз већ смислен жртва и велики петак после кога, кад тад, следи победа и васкрсење била је тако јака су га и непријатељи препознавали као необјашњив феномен и својеврсни чаробни напитак који чува слободарски дух и животну виталност Српског народа. И зато најнедостојнију и најграмзивију власт треба искористити да тај напитак коначно обљутави.
И тако дочекасмо небивало: да злочинац суди праведнику. Власт неспособна да ствара државу дрзнула се да попљује претке државотворце!
Она, невољна да брани државу напала је претке браниоце! Она, уплашена да се бар не сагласи са отимачином, логиком лопова ухваћеног у крађи, оптужује онога ко је разоткрива!
И тако у махнитом страху власт покушава да поништи највећи референдум у српском трајању, референдум који су крвљу, радом и знојем потписивале све претходне српске генерације – Видовдански референдум! Сутра ће већ и Лазареву клетву заменити Дачићевом и Вучићевом похвалом.
Али неће Бранковићи протерати светог кнеза. Толико су се одвојили од свог идентитета и свог народа да им је и логика туђа. Уземљени у привид власти и моћи, а безверни, не разумеју природу Видовданске тајне.
Његова светлост не долази са овога света и земаљски је кнезови не могу помрачити. Логиком неба, што је више буду нападали то ће светлост јаче сијати. А онда ће доћи време када ће се поново наћи достојни јунаци да прочитају и разумеју за вечност уклесано у камену: „Ко не дошо у бој на Косово…“
