Прочитај ми чланак
БЕОГРАД – Политички аналитичар Душан Јањић оценио је да руски председник Владимир Путин посетом Београду 16. октобра пре свега жели да пошаље јасну поруку да је Русија активан играч и у Европи, али и наследик антифашистичке борбе и модерне демократије.
Јањић је Танјугу рекао да би требало очекивати да ће Путин током посете Београду рећи нешто значајније у вези са ситуацијом у Украјини и најавити разрешење те кризе уз активну улогу Русије.
Он наводи да је Путин посету најпре најавио, а онда, каже, једно време процењивао како да смањи ризике у случају да се посета у руским и међународним медијима представи као почетак изолације Русије, па је заправо тако Београд, који за Русију, како наводи, и није толико важан, „постао једино место у које Путин може да оде“.
– Ово је кратка посета, која пре свега има потребу да покаже да је Русија активан играч у Европи и да је заправо наследник антифашистичке борбе, а то значи и модерне демократије, рекао је Јањић.
И док Путин, објашњава Јањић, посетом жели да пошаље поруку антифашизма, она се на западу чита не само као антифашизам, већ и као порука против Украјине, која је наводно фашистичка.
Кад је реч о темама које ће бити на агенди лидера две земље, он наводи неколико врло важних економских тема, међу којима су почетак радова на гасоводу Јужни ток, али и неискоришћени кредити које је Србија добила од Русије.
– Неће се ићи у детаље, јер је Путин председник, а не премијер, али ће се говорити и о томе треба ли Русија да даје кредите ако се они не користе, сматра Јањић.
Наводи да ће веома важне бити теме из области дипломатије и безбедности које ће се наћи на дневном реду и уверен је да Русија неће заустављати Србију на путу ка ЕУ, али претпоставља да ће тражити да се тај пут преиспита уколико је у вези са уласком у НАТО.
Косово, сматра Јањић, овог пута неће имати озбиљније место у агенди, и биће поменуто као „ствар на којој се гради пријатељство две државе“, док ће важна тема свакако бити предстојеће председавање Србије ОЕБС-ом.
Оценивши да Србија тренутно нема активну политику ни према Русији ни према западу, Јањић тврди да тако неће моћи још дуго да води спољну политику.
– Сигурно да су посета Владмира Путина, али и поруке амбасадора пред његов долазак, притисак на Србију да почне да игра проактивну политику, или на страни Русије, па да држи везе са ЕУ и западом, или на страни ЕУ и запада са проактивним везама са Русијом, уверен је Јањић.
Бриселски кочијаш „притеже узде“, иако Руси и Срби нису његове мазге
Када је представник Европске комисије Рихард Кинел недавно поручио да ће Европа још више „притезати узде“ Русији, како се дословно изразио замишљајући себе ваљда као кочијаша који са псовкама гони руску мазгу, нико још у том тренутку није могао да наслути да ће Брисел врло брзо „притегнути узде“ и Београду, с обзиром да је нови европски комесар за суседство Јоханес Хан управо изјавио да Србија мора увести санкције против Русије да би уопште почела каскати на свом европском путу, што представља нагло заоштравање бриселске реторике.
Западне земље користе питање Крима да би прикриле своја сумњива дела на Космету, изјавио руски амбасадор при ОЕБС Андреј Келин за телевизију Русија-24, и одбацио као лицемерне све изјаве у којима се наводи да је Русија наводно прекршила међународни закон, пренео је Итар Тасс.
Међународни закон је погажен инвазијом САД на Гранаду и такође, онда када су државе чланице НАТО, све, бомбардовале Србију да би јој узеле Космет, рекао је синоћ Келин.
– Тада је, отприлике погинуло 2.000 људи, а огроман број људи је повређен.
У то време није се могла чути ни реч о било каквим принципима, суверенитету, теритријалној целовитости, навео је Келин, додајући да
им је тада речено да је Космет специјалан случај, да он неће утицати ни на шта и да су они у праву и додао да они који сада спекулишу о анексији Крима покушавају да прикрију оно што су раније учинили.
Келин је рекао да Крим припада Русији на основу референдума на коме се већина грађана изјаснила за уједињење са Русијом, а који је био фер.
„На Космету није било ничег, ни гласања ни референдума“, закључио је руски дипломата.
Наиме, до сада се редовно говорило само о томе да ће Србија морати да усклади своју спољну политику са Бриселом тек са својим уласком у Европску унију, и то у некој далекој будућности која ће се појавати на магловитом хоризонту најраније после истека дужег низа година, али најновија изјава Јоханеса Хана је зазвучала као да је нервозни јахач одједном натерао малаксалог коња да галопира.
Дакле, он је буквално саопштио да Србија, уколико жели да постане чланица Уније, мора пажљиво да размотри своју одлуку да не подржи антируске санкције Европске уније.
Хан је у свом говору пред Европским парламентом још додао да ће Београд, „ако жели да напредује ка чланству, морати да пошаље прави сигнал“ кад је реч о санкцијама против Русије, што значи да Брисел већ сада захтева пуну послушност Београда и неприродно погоршање односа са Москвом.
Колико је то у супротности са досадашњим очекивањима, најбоље говоре изјаве, попут на пример оне у којој је председник Томислав Николић пре неколико дана изразио наду да ће Србија моћи да настави процес придружења Унији, чак и ако не буде са Бриселом сасвим ускладила спољну политику према Русији, јер би српско придруживање санкцијама против Русије по његовим речима значило штету за Србију од милијарду евра.
Такође, слична очекивања од Брисела је имао и премијер Александар Вучић када је рекао да Србија неће увести санкције Русији и да је „готово уверен“ да то неће угрозити европски пут Србије, те изразио наду да многи у Европи имају разумевања за такав став.
Међутим, како је показао недавни говор новог европског комесара за суседство Јоханеса Хана, у Европи изгледа баш и немају пуно разумевања за такав српски став, а све поменуте наде су се показале узалудне.
И зато, шта то уопште беше нада?
Ако се сетимо да је још грчки филозоф Аристотел у давна времена казао да је нада – сан будног човека, онда би се европском комесару требало захвалити барем утолико што је пробудио Србе из таквог сна, па сада могу трезвено да сагледавају стварност.
У том смислу, својеврсну позитивну улогу је имао и Рихард Кинел са почетка ове приче, који је дословно поручио да ће Европа још више „притезати узде“ Русији, уводећи јој нове санкције.
Наиме, ако кључни бриселски званичници нескривено виде себе као кочијаше, а највећу земљу на свету као обичну мазгу којом они управљају, онда је поготово јасно да тек малу Србију посматрају као копитара ког чврсто држе за узде.
А ко то сада не примећује, можда стварно и заслужује да га тако посматрају.
(Танјуг, Глас Русије)
