Pročitaj mi članakMilova pobeda lako bi mogla da se pretvori u Pirovu pobedu uprkos tome što je DPS na poslednjim izborima osvojio najviše mandata. Pitanje je hoće li to biti dovoljno i da li će Đukanović uspeti da odoli svim izazovima.
1. Бошњачка странка
Након пребројавања гласова и поделе мандата, постало је врло јасно да Мило Ђукановић не може да састави владу без мањинских партија. Његвих 36 посланичких места, уз два сателитске партије Социјалдемократа, нису довољна да сакупи већину од неопходних 41 мандат за састав владе. Ту на сцену ступају мањинске партије које би требало да му обезбеде додатна три мандата. Ипак, по један освојени мандат Хрватске грађанске инцијативе и албанске Форце не могу да надоместе неопходну разлику и због тога је Бошњачка партија са два освојена мандата преко потребна Милу Ђукановићу уколико жели да настави своју вишегодишњу владавину.
Ипак, у светлу нових геополитичких дешавања на светској сцени и ситуација у Црној Гори се додатно компликује, а подршка Бошњака Милу не постаје само упитна већ и својеврсна медвеђа услуга уколико до сарадње ипак дође.
Познато је да су све бошњачке структуре и исламске заједнице на Балкану блиске турским властима које неретко и кроје политику на овим просторима преко својих домаћих посредника. Да је то случај и са црногорском Бошњачком странком показује и недавно отворено пружање подршке турском режиму током покушаја пуча у тој земљи. Такође, турска влада финансира низ пројеката које у Црној Гори реализује муслиманска заједница, а и представници из Aнкаре (саме Ердоганове партије) чести су гости страначких конвенција Бошњака.
Свака нација на овим просторима тежи својој матици као својеврсном заштитнику, а због историјског наслеђа (Отоманског царства), за Бошњаке је Турска нешто најближе томе и стога је таква приврженост разумљива и оправдана.
Турска као чланица НAТО која годинама тежи прикључењу Европској унији, не разликује се превише од афинитета самог Мила Ђукановића, али недавно отопљавање односа са Русијом могло би да промени политички курс Aнкаре, а самим тим и Бошњачке партије у Црној Гори.
Сведоци смо све тешње сарадње Путина и Ердогана који не само да су на последњем састанку уговорили изградњу Турског тока и низ економских погодности, већ су две силе одлучиле и да не стоје једна другој на путу у остваривању сопствених интереса у Сирији.
И Путину је преко потребан савезник који ће му помоћи да задржи утицај на овим просторима због свеприсутнијег прозападног духа, а имајући у виду велику бошњачку популацију на Балкану, Ердоган је и више него погодан партнер. Да је и подела Балкана као интересне сфере био предмет разговора двојице лидера, о чему је “Блиц” интезивно писао, доказ је и изостанак реакције из Aнкаре на недавно одржани референдум у Републици Српској.
Тако би и Црна Гора лако могла да постане нови Путинов услов Ердогану јер се руски председник оштро противи уласку те земље у НAТО, а Мило Ђукановић га је превише пута наљутио, између осталог и увођењем санкција Москви. Према појединим изворима (непотврђеним додуше) Ердоган је већ разговарао са лидером црногорских Бошњака Рафетом Хусовићем вршећи притисак на његове посланике да не уђу у коалицију са Милом Ђукановићем.
Ђукановић би таквим епилогом дефинитивно испустио власт у Црној Гори, али, с друге стране, уколико Бошњаци ипак стану иза старог партнера, они би могли да га условљавају да игра по Путиновом и Ердогановом сценарију.
2. Државни удар
Уколико се испоставе тачним оптужбе опозиције да је Ђукановић инсценирао покушај државног удара на дан избора у Црној Гори, то неће довести у питање само легитимитет читавог изборног процеса, већ ће умешани политички актери морати да сносе и кривично-правну одговорност.
Полиција и тужилштво дужни су да да дају прецизне одговоре о акцији која је узнемирила јавност, а тренутну истрагу опструишу и покушаји подметања лажних доказа попут транскрипта разговора Братислава Дикића са извенсим Синђом.
У међувремену, црногорске „Вијести“ преносе да су се ухапшени Срби код судије изјаснили невинима правдајући свој долазак у Црну Гору одласком под Острог или на четнички скуп. Како је утврђено, „банду криминалаца“ која је требало да ухапси Мила Ђукановића чине кројач, рибар, керамичари, таксисти, бравар, музичар, грађевински радници, возач, сервисер техничких уређаја, сценографкиња и доктор криминалистичких наука.
3. Опозиција
Црногорска опозиција никада није била сложнија и Милу ће бити много теже да контролише јединствени савез него појединачне противничке партије. Четири највеће опозиционе партије већ су једногласно одлучиле да не признају изборни резултат, а како су и за „Блиц“ објасниле, у преговору су са мањинским партијама око формирања мањинске владе која би послужила као прелазно решење до нових избора.
Колико је опозиција одлучна у рушењу Милове владавине говори и спремност да за премијера подрже поменутог бошњачког представника Рафета Хусовића, што је „Блицу“ потврђено из самог врха опозиције.
Такође, лидери опозиционих партија сложни у ставу да је владајућа структура задригла у криминал и обесмислила читав изборни процес.
4. Закони
Црногорски закони доносе се квалификованом (у највећем броју случајева двотрећнском) већином у Парламенту. Имајући у виду да би влада коју би Мило Ђукановић успео да оформи бројала тек једва просту већину у Скупштини, она би тешко могла да изгласа било који предложени закон који би ишао у корист властодршцима.
Да би такви закони пролазили, Мило би морао да приволи и део посланика опозиционих структура да дају глас за усвајање закона, а имајући у виду сложност опозиције која не признаје изборе, тешко да би се неко од њих одлучио да подигне руку. Такође, постоје и закони који не могу проћи без апсолутне већине што би представљало готово немогућу мисију.
Бонус: Европа
Да Мило Ђукановић губи на популарности и међу европским структурама јасно показује изостанак честитки најзначајнијих шефова држава Старог континета. ЕУ и поједини представници Европског парламента послали су удружене честитке након проглашења резултата, али међу њима се нису нашла имена Aнгеле Меркел, Франсоа Оланда, Матеа Ренција…
Последњи је посбено интересантан имајући у виду вишеготишњу истрагу италијанске полиције против Мила Ђукановића због умешаности у шверц цигарета деведесетих година. Такође, Матео Ренци је на састанку у Бриселу пре два дана успео да убеди Немце, Французе и Британце да не продубљују санкције Русији. Поједини аналитичари наводе и да је управо Мило препрека напретку Црне Горе и уласку у НAТО, те да би Европа била задовољнија другим избором.
Такође, честитка још није стигла ни из кабинета српског премијера Aлександра Вучића.
Уз то, поједини европски аналитичари такође сумњају у умешаност ДПС у наводни државни удар захтевајући темељну истрагу.
