Pročitaj mi članak„Turska i Rusija traže svoju kartu za proboj na Balkan i preko kosovske krize, a njihov uticaj mogao bi igrati određenu ulogu u pregovorima Beograda i Prištine.” Ovako se u „Blicovom” članku pod nazivom „Ovim silama Kosovo može postati POLIGON za uticaj na Balkanu, a evo šta to znači za pregovore sa Prištinom” objašnjava trenutna geopolitička situacija u vezi južne srpske pokrajine Kosmeta. U daljem tesktu, ovog beogradskog lista se dalje navodi:
„Иако утицај, интерес и план светских сила у контексту решавања косовске кризе варира, једно је сигурно: без њиховог договора преговори Београда и Приштине никада неће бити успешно завршени. Европска унија је медијатор у преговорима Србије и Косова од почетка, а улога САД је увек била значајна, мада у сенци.
А шта је са Москвом и Анкаром? Вишевековне руске претензије на Балкан никада нису ни излазиле из фокуса Москве, а последњих година се (са заоштравањем геополитичке ситуације) посебно интензивирају.
Турска, с друге стране, на Балкан стиже на таласу свог новог успона: председник Ердоган интензивира односе и са Сарајевом и са Приштином, турски привредници купују некретнине и комплексе на Црногорском приморју, а и Београд је значајан партнер.
Русија и Турска попуниле су вакуум који је створен након „повлачења“ ЕУ и САД из региона, сматра Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику.
– Турска је, међутим, била једна од првих држава које су признале Косово, али је, с друге стране, остварила позитивне домете у дијалогу са Србијом око Санџака. Она ипак сматра да ће кључну улогу и даље наставити да играју Немачка и САД, па су, у том контексту, најаве о укључивању Москве и Анкаре у преговоре нералне.
– Промена формата преговора Београда и Приштине у овом моменту није реална. Ако би се то догодило, изгубили бисмо много времена на дефинисање тог новог формата, одређивање учесника, а изгубила би се њихова суштина – каже Јоксимовићева.
Аналитичар Душан Јањић, међутим, није уверен да Турска нема – или макар не намерава да стекне – значајнију улогу на Балкану.
– Имајмо на уму да Турска са Косовом има уговор о војној сарадњи, а са Србијом озбиљно економско партнерство. У овом тренутку, из њиховог угла, било би сасвим легитимно да Ердоган организује састанак са Вучићем и Албанцима. То би био директан улазак Турске на Балкан, из којег нас ни Бог ни Алах неће извући – сматра Јањић. Турска, тако, преузима водећу улогу у „дрмању“ Балканом – каже Јањић, а коме је више наклоњена је очигледно, сматра он.
– Логично, ономе с којим има војну сарадњу – Приштини – објашњава Јањић.
Москва, опет, наставља да јача свој утицај, а разговор Вучића и Путина након хапшења Марка Ђурића посебно је индикативан.
– Тај позив делује озбиљно. Разговора је било и са Лукашенком и Ердоганом, и они су такође јако битни. Подршка Путина (и Кине, свакако) много значи у Уједињеним нацијама. Он ће слушати Београд, али се с њим неће договарати већ ће пратити сопствене интересе. Путин може да обећа и дипломатску помоћ, интернационализацију косовског питања, опрему за војску и полицију. Ипак, имајте у виду да Москва има интересе и према Албанцима, њихово дипломатско особље у Приштини је бројно – каже он.
Немачка се и даље највише пита
Све амбиције Русије и Турске биће, ипак, узалудне ако се утицај Европске уније на Балкану, а то значи пре свега Берлина, појача.
„Немачка озбиљно сагледава неопходност укупне стабилизације у региону, као и потребу за апсорпцијом ‘меког трбуха’ Европе – Балкана“, напомиње Јоксимовићева. Јањић напомиње да Берлин ради по систему штапа и шаргарепе, а истиче и да је Унија у Србију већ уложила преко две милијарде евра…
Путин у посети Анкари
Руски председник Владимир Путин јуче је стигао у Анкару, где ће се састати с председником Турске, а једна од главних тема разговора биће продаја руских система противракетне одбране С-400 Турској, због чега Вашингтон Анкари прети санкцијама. Путин, иначе, борави у Анкари у оквиру своје прве посете некој земљи откако је поново изабран за председника на изборима 18. марта. Он ће тамо учествовати на руско-турском самиту, али и у трилатералним разговорима са Ердоганом и председником Ирана Хасаном Роханијем. Путин са собом води импресивну делегацију званичника руске владе и директора великих корпорација, преносе медији: Само у 2017. години, Путин и Ердоган одржали су осам састанака и више од 20 телефонских разговора!”
