Прочитај ми чланак

ПРОПАО ПЛАН САД: Вучић одбио пакет за КиМ

0

За Београд није прихватљив радни документ запада о Косову и Метохији; Текст од четири тачке предвиђа столицу у УН за Косово и шира овлашћења за ЗСО

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић одбио је радни документ у вези са решавањем косовског проблема познатији као „амерички пакет“ и оценио га недостојним пажње и неприхватљивим за нашу земљу, тако да са њим није ни хтео да упознаје јавност – сазнају „Новости“,

 

Постојање овог „нон пејпера“ о коме је први писао наш лист, а који је недавно неформалним дипломатским каналима прослеђен на Андрићев венац, у суботу је потврдио и заменик премијера тзв. Косова Енвер Хоџај, узалуд се надајући да ће Београд прихватити тај папир којим се од нас тражи да практично индиректно признамо независност лажне државе.

Представницима Косова и Србије представљена су четири стуба за историјски споразум. Решење отворених билатералних питања између две земље је међусобно признање и то је папир који у рукама има и Београд.

– Следи учлањење Косова у УН, које као процес природно зависи од споразума између Србије и Косова – казао је Хоџај.

Ова очекивања власти у Приштини су илузорна пошто је документ о коме говори Хоџај остао мртво слово на папиру јер представља, како нам је речено, понижење напора Београда да се дође до компромисног решења за деценијску косовску агонију.

Подсећамо, кључне земље Запада су председнику Вучићу упутиле радни документ са јаким „ауторским печатом“ САД који се ослања на четири стуба која и помиње Хоџај, а то су:

УЛОГА РУСИЈЕ

ХОЏАЈ није искључио могућност да се у дијалог Београда и Приштине укључи и Русија. На ту карту Србија би требало да игра, а нарочито је значајна недавна оцена руског амбасадора Александра Чепурина који је оценио да основа будућег споразума о нормализацији односа треба да буде Резолуција 1244.

* Заједница српских општина добија шира извршна овлашћења и појачане надлежности у областима здравства, просвете и културе.

* Заједница би тесно институционално била везана за потредседника косовске владе који би долазио из редова српског народа и који би практично био контролор њеног рада и спровођења овлашћења.

* Од Београда се очекује да омогући улазак Приштине у међународне организације, пре свега у УН.

* Ако српска страна пристане на овај пакет, нашој држави би био омогућен улазак у Европску унију, а САД би јој гарантовале ширу економску и дипломатску подршку у међународној политичкој арени.

Дакле, од наше државе западне силе очекују да у замену за ЗСО, чије формирање Приштина минира више од пет година, не блокирамо учлањење тзв. Косова у УН. То је за нашу страну било апсолутно неприхватљиво и логично је да ову „понуду“ шеф државе није ни узео у разматрање.

Очигледно је да Хоџај перфидно у игру поново враћа мртви „амерички пакет“ како би се у међународним круговима оставио дојам да Београд опет одбија „галантну“ понуду чиме би се прст кривице за пат-позицију у дијалогу уперио поново у нашу страну.

Нажалост, одржавање политичког вакуума на КиМ само подгрејава паклене намере Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија да уз помоћ САД заузму север покрајине, о чему су „Новости“ писале у броју који је изашао у суботу.

Тамошња администрација, уз прећутну сагласност западних ментора, новом спиралом насиља над Србима суспендује Бриселски споразум, а потајно припремајући план за заокруживање „суверенитета“ лажне државе на целој територији.

У контексту све живље неформалне опције о подели КиМ, вашингтонској администрацији никако не одговара да Београд и де јуре преузме север, јер би се тиме створила тампон-зона између Бошњака и Албанаца, њихових поузданих савезника, а Србија би преузела контролу над Копаоником и Зубиним Потоком који су важне стратешке тачке.

Како ће се запад односити према Вучићевом потезу да практично презре „амерички пакет“ засада се може слутити само на основу уходаних западних инструмената одмазде. Тако је нашим званичницима већ „натукнуто“ да би Србија даљом, како они кажу, некооперативношћу око Косова могла да угрози свој пут у ЕУ. Други фактор ризика је, како се процењује, смањење директних страних инвестиција, пре свега, из држава Уније, што би био огроман ударац за српску привреду која полако подиже главу.