Prolog je grčka reč, koja označava Uvod u antičku dramu, a može značiti i predgovor obimnijeg dela. Dok je u ovom slučaju Prolog srpskim rodoljubima, poziv na okupljanje oko 13 načela Prologa, koji mogu činiti okosnicu za dalji razvoj ideje svetosavskog nacionalizma, srpske države i srpske državnosti. Pogotovu u situaciju kad patriotska opozicija ide razjedinjena na izbore, srpski rodoljubi nisi dovoljno zainteresovani za izlazak na izbore, dok se prozapadna opozicija ujedinila, pritom sa jakim vetrom ljudi okupljenih oko Proglasa, koji je okupio ugledne profesore, umetnike i intelektualce i oko 150 000 potpisnika.

Проглас је неформални скуп мотивационих говорника, који се залаже за излазак на изборе, грађански активизам, отворено друштво, либерално демократске тенденције,  друштвене промене, америчког формата и садржине, а који умногоме подсећа на прет петооктобарске Мреже, Отпоре, ЦеСИДе, Винове, Г-17 и др., који су били финансирани од Запада, како би се срушила власт и поставио нови колонијални управник.

Позив професора, академика, уметника и интелектуалаца да се изађе на изборе, да се народ пробуди, охрабри, освести,  свакако би имао једну позитивну намеру и обавезу мислећих људи, када би међу тим агитаторима био рецимо један академик Василије Крестић, академик Светислав Божић, један проф. Мило Ломпар, редитељ Емир Кустурица, један Петар Божовић, а не антисрпски корофеји и перјанице аутошовинизма, који су доста добро прошли у овом како кажу „трулом друштву“. Поставља се питање и њихове одговорности за стање, јер су и они градили ово друштво а не само власт, али нажалост о томе нигде нећемо чути.

Штавише, Судија Мајић и поступа са позиције треће гране власти правосуђа и то са једне од најзначајнијих функција судије Апелационог суда. Међутим, симптоматично је за судију Мајића да и као писац и као судија ствара нову нормалност, нову свест, отворено друштво, онако како је то Сорош замислио. Па отуд у књизи „Деца зла“, главни ток књиге представља терет злочина силовања Срба над муслиманским женама. Деца зла су деца српског злочина. Не спорећи да се то и десило, по његовим речима то је случај из његове судске праксе, али ретко ко пише о злочинима над Србима, који је протеран са свих вековних огњишта, и Книна и Крајине, и Босне и Херцеговине и Косова и Метохијеито је свакако матрица Друге Србије о настављању сатанизације српског народа. Тако да је врло злонамерно, овакво инсистирање само на злочинима Срба над муслиманкама, иако је по његовом исказу, главна порука књиге праштање. Поставља се питање, зашто не праштање и Срба који су претрпели зло? Зашто не злочин над Србима, о којима би се могло написати хиљаде књига и стотине филмова? Али не, СНН сада има дописнике у Србији, да не кажем СНН1. Па ту је и књига „Острво пеликана“, заснована исто на случају судије Мајића (с тим што је у књизи то мало другачије приказано), кад је судија Мајић ослободио једног Рома,оптуженог за обљубу над дететом, притом инцестуозном, образлажући да су обичаји Рома нешто сасвим другачије од наше средине, и да је то код њих „нормално“. Откад је закон неједнак за Роме и Србе? Откад судија може да тумачи закон у складу са либерално-сексуалном агендом, у којој је све дозвољено, а не у складу са интенцијом законодавца?

Такође ту је и скандалозно ослобађање Гњиланске групе терориста, због убиства  83 Срба на Косову и Метохији, судија Мајић као део већа, образлаже да су они злочине чинили после Кумановског споразума 1999, да је тад престао рат, и да нема ратних злочина, иако Кумановски споразум није потписан између Југославије и ОВК, иако је ратни злочин и када постоји блиска временска и територијална дистанца од рата до злочина, што и чини јединствену целину. Дакле, правно обориви ставови, али који си управо због позиција моћи судије Мајића, као судије Апелационог суда, судске гране власти, нанеле велику штету нашем народу, ионако највише сатанизованом и оптуженом од стране Запада. Да ли је на овакво антисрпско понашање  утицало порекло судије Мајића, да ли припадност одређеним структурама дубоке државе и тајним организацијама, јер очигледно пројекат Мајић има високу медијску  пропраћеност, али није згорег напоменути да је Миодрагу рођени брат Вигор Мајић, директора Истраживачке станице Петнице, по много чему мистериозног човека.

Па ту је и проблематичан академик Владимир Костић, који је са чела САНУ агитовао за независно Косово, кршећи и Устав и закон а да није процесуиран. Шта тај човек може добро учинити српском народу? Своја дела је показао као траг у снегу, коме „трагови смрде нечовештвом“. Па имамо ту и Саву Манојловића, испред покрета Крени -промени, који не крије да грунтове добија од фондације Рокфелер, једног од најутицајнијих глобалиста и твораца дубоке државе. Има у Прогласу и часних људи, али бих се најпре осврнуо на ова два еклатантна примера аутошовинизма.

Шта то нама ново доноси тзв. Проглас? Сваки нормалан човек у Србији је против диктатуре, залаже се за владавину права, против је криминала, мита и корупције, непотизма, страначко-паразитског система, сметају му медијске неслободе, не морају томе да нас уче неки Прогласи. Поставља се питање, зашто потписници Прогласа нису отворили питања која су од суштинског значаја за опстанак српског народа, него тек питање избора и борбе за смену власти. Иако ће неки рећи, почетак је промена власти, такво мишљење не стоји, јер је потребно промена система. А носиоци Прогласа, СНС и коалиција „Србија против „насиља“ део су истог система, либералног- капитализма, који у основи има богоборачки комунизам. Када би њихове политичке опције победиле на изборима, наставили би колонијалну политику Запада, само мало културније, господскије, грађанскије.

Шта мисле протагонисти Прогласа о независности Косова, уласка Србије у НАТО, геноциду у Сребреници итд.? Знамо шта мисле, само су то лукаво сакрили, стављајући у први план наводну борбу против диктатуре, криминала и корупције, која се подразумева. А ту се крије и њихова права намера, да искористе незадовољство народа против власти и да тако наставе да спроводе своју политику, слично као 5.октобра. А кадс гле чуда, ништа урађено ми против криминала и корупције, исто кад би на власт дошли коалиција „Србија против насиља“.

Обичан човек у Србији је између Сциле ауторитарне, криминалозаване и корумпиране власти коју је Запад поставио и Харидбе прозападне опозиције, финансиране од Запада, вртлога Курте и Мурте, који је принцип последњих 30 година у политици. И једни и други имају велику финансијску моћ, подршку страних амбасада, своје медије, свој НВО сервис, и једни и други су део Дубоке државе, која деценијама окупира наш народ. Власт спроводи политику Западне агенде, мења свест Србима, разара породицу, уништава омладину преко дроге, разврата и криминала, предаје Косово, ствара близак однос са НАТО пактом, организује Геј параде, разара српску културу, образовање, идентитет  а Прозападна опозиција би то исто, само брже и ефикасније. Једина замерка властима коалиције окупљене око злоупотребљене трагедије „Србија против насиља“ је та што би они били још сервилнији англо-америчком свету, још слугеранскији страним амбасадорима и још више потчињенији окупаторској чизми.

Ова два пола антисрпске политике, су итекако добро организована, итекако сложна, енергична, доступна јавности, итекако се понашају са позиција моћи. У деценијама уназад и једно и други имају високе позиције у друштву, и једни и други контролишу културу, образовање, медије, привреду, правосуђе, здравство. Ово је само борба унутар заједничког картела. Док српски народ, и то онај поштенији део, живи у окупираној држави, и ретко долази до позиција у друштву.

Пролог српским родољубима се залаже да се српски родољуби пробуде, да престану свађе, сујете и раздори, да се организују и врате отету државу, да се ослободе окупације, да победе најпре себе у својој апатији, критицизму, суревњивости, цинизму, разједињености, а који су страни хришћанствок слози и српском заједништву. Наиме,  ако СНС препусти власт Прозападној опозицији у неком тренутку, опет упадамо у „врзино коло“, у коме смо последњих 30 година, једини искорак би била Влада српских нестраначких интелектуалаца, све остало је већ виђено.

По речима владике Николаја, имамо „политику без поштења, а државу без Божијег благослова“, и ту је кључ проблема. Ми не можемо бити само контемплативни, да нас се држава не тиче, да мислимо да ћемо се сами спасити, јер грехови народних вођа падају на народ, по речима владике Николаја а и за те грехе ће сваки родољуб и православац бити одговоран.

Исто тако, постоји одређени отпор према изборима међу родољубима, јер су то намештени избори, обично крадени, да их организује Кристофер Хил, а што све стоји. Међутим, по речима старца Пајсија, на изборима би требало гласати за ону странку која је најродољубивија. Српски родољуб ако не изађе на изборе, и не определи се за неку патриотску опцију, само чини ситуацију још тежом и повлачи се са бојног поља.

Наиме, многи наши родољуби и браћа хришћани су разочарани патриотским лидерима, покретима и странкама, некад с правом, некад не, али исто тако требало би знати да не бирамо светитеље него народне посланике, требало би знати да неизласком на изборе, помаже се владајући систем, а и западни експоненти су све јачи. Уосталом, то је само гласање, не треба толико придавати значаја томе, па и да погрешиш, није то одабир животног партнера или нека пресудна животна одлука. То је грађанска али и патриотска дужност. Јер ми живимо у држави, и у одређеном правном систему, а то се не може игнорисати. Ту се поставља питање зашто идеш у школу, на факултет, зашто идеш у болницу, позориште, галерију, кад су и они државни. Уосталом и Господ у Светом писму каже „Богу Божије, а цару царево“, кад је у питању плаћање пореза држави, а још је та држава била многобожачка римска империја. Тако да стоји и обавеза гласања савесног родољуба, као још један вид борбе за своју отаџбину.

Уосталом, свака борба за светосавску Србију је добра и сваког Србина који на било који начин допринесе бољитку, требало би похвалити. Да бисмо тако избегли осуђивање и агресивно ниподаштавање сваког ко нешто ради. Код нас има гордих родољуба и хришћана, који мисле да само они раде како треба, док су сви други издајници, па ето они неће на изборе или неће да подрже никог. Иако има и лажних патриота, али опет нису баш сви. И ту су ти проблеми родољуба, али и њихова огромна одговорност што је овакво стање.

И за крај би требало поставити 13 начела Пролога родољуба, око којих би се требало окупити, без обзира на разлике и на којима би требало радити у наредном периоду :

– Борба за очување Косова и Метохије и суспендоване Француско-немачког споразума као и претходног Бриселског, Вашингтонског и Охридског споразума, који су довели независност Косова до самог краја, Инкриминисање пропагирања Косовске независности јавном речју као кривично дело

-Противљење уласку у НАТО пакт и санкције Русији
-Сарадња са Србима у Републици Српској и Црној Гори и рад на поновној интеграцији српског народа у будућности
–Борба за повратак Срба из дијаспоре
-Борба против промоције хомосексуализма,  законских измена истополног брака, геј параде, промене школских уџбенике, педофилије и свих сексуалних изопачења
–Борба за биолошки опстанак, против беле куге, абортуса, наркоманије и нарко дилера, помоћ вишедетним породицама
–Борба против хибридног рата под којим је на удару СПЦ
–Борба против секти, сатанизма, њу ејџа
-Борба за опстанак српског села и домаће производње
-Борба за српску културу, уметност, образовање, језик
-Борба против криминала, мита и корупције, за правну државу и владавину права
-Забрана НВО дубоке државе
– Отклон од комунистичких злочина над српским народом, крваве револуције, повраћај имовине и  правде невиним жртвама
– Обнова монархије и крунисање православног цара

Пролог српским родољубима може бити основ неких даљих окупљања ако за то буде постојала воља, да интернет портали или појединци организују петиција за подршку Пролога родољуба, или неко сам да направи Патриотски проглас. Нажалост док наши противници добро раде свој посао, са конкретним акцијама, патриоте ће да критикују и стављају минусе на коментарима.

Могли би српски интелектуалци да позову народ да подржи патриотске опције на изборима или само да напишу Патриотски проглас, па да седне за сто њих 14, и тако покажу озбиљност. Али нажалост, што би рекао један ваљевски књижевник: „Какви сте ви водећи национални интелектуалци, а нама   све лошије и лошије?!“.

Нека уради свако што је до њега, а Господ ће да дода својих десет корака. А тамо где нема слоге, нема борбе, нема дела, нема коме Господ ни да помогне.

УГ „Православна култура“ Ваљево

Протојереј Андреј Ткачов: Божићни пост – две лепте од душе и телаhttps://t.co/u47wymdDeK

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 29, 2023

Izvor: Srbin.info

Oznake: Kosovo i Metohija, Pravoslavna kultura, proglas, prolog, rodoljubi, SPC