Хапшење Фахрудина Радончића је изненадило чак и добре познаваоце прилика у БиХ. Ради се о једном од најуспешнијих БХ-бизнисмена и лидеру Странке за бољу будућност БиХ. У сарајевској политичкој чаршији је словио као један од кандидата за будућег премијера БиХ. Или, како рече један амбасадор са запада, то би „могао бити босански Матео Ренци“. У истој тој сарајевској чаршији се сада проноси глас како Бакир Изетбеговић уклања конкуренцију. Хапси Радончића на време, чисти терен за следеће изборе. Међутим, ту се заборавља да БиХ није суверена држава, ма колико то Сарајлије желеле. Не може Бакир Изетбеговић да ухапси никога, а још мање да склања конкуренцију. Зна се ко ведри и облачи Сарајевом. И зато се после овога мора поставити питање: зашто су исти они, који су до пре месец дана Радончића хвалили као „босанског Ренција“, одлучили да га сада ухапсе?

Одговор се намеће сам по себи: да би спремили терен за хапшење Додика. У Сарајеву је морала да „падне“ једна крупна „политичка глава“ како би се јавности показало да хапшење Додика није политички мотивисано, већ је то „борба против корупције“. Успут, Радончићу се ставља на терет дело које је немогуће доказати. Такозвана: трговина утицајем. Коју је тешко доказати чак и у уређеним земљама, а камоли у БиХ. Иза хапшења Радончића стоји стара намера западних сила да се дестабилизује Република Српска. Несретни Фахрудин је само монета за поткусуривање у овој игри.

Извор: Фонд стратешке културе

Oznake: Milorad Dodik, Republika Srpska