Pročitaj mi članak
Фото: Танјуг – Окасана Тошкић
Недостатак директног контакта између посланика и грађана узрок је неповерења у парламент, а да би се то поправило неопходно је да се повећа заступљеност свих делова земље у Скупштини Србије, што се неће догодити смањењем броја посланика, закључено је на трибини „Колико посланика треба Србији”, коју су у оквиру Недеље парламентаризма организовали Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Отворени парламент.
Већ неколико година слушамо наше политичаре који, кад год проговоре о реформи политичког система, у први план истичу како би то била велика уштеда за државу. Та прича одмах добије подршку великог броја медија, уз обавезне коментаре како наши посланици ионако ништа не раде – и тако сервирана код грађана углавном наиђе на одобравање. Међутим, на поменутој трибини прецизно је представљено колика би уштеда за буџет била уколико би се број посланика преполовио и свео на 125, а она је минорна, свега 0,000025 одсто.
Скупштина Србије има 250 посланика, што зна, како је показало једно истраживање урађено за „Отворени парламент”, свега 32 одсто грађана. Како се дошло до броја од 250 посланика, на трибини је објаснио Младен Јовановић, из Националне коалиције за децентрализацију, и, према његовим речима, то није случајно. Јовановић је рекао: „Према садашњем изборном систему један посланички мандат долази на 28.000 грађана, што је величина једне просечне општине у нашој земљи. Тренутно чак 96 општина, у којима живи више од милион становника, нема свог представника у највишем законодавном телу у земљи, а смањење броја посланика додатно би погоршало ситуацију.”
Говорећи о уштеди као аргументу за смањење броја посланика, Јовановић је рекао: „Неопходно је знати да сваки посланик месечно кошта 200.000 динара, у шта су урачунати плата, доприноси, путни трошкови и додаци. Укупни трошкови Скупштине Србије годишње износе 1,7 милијарди динара, а само буџет Канцеларије за Косово и Метохију износи 4,7 милијарди динара. Издвајање за свих 250 посланика на годишњем нивоу износи пет милиона евра. Ако бисмо преполовили број посланика, уштеда би била свега 0,000025 одсто. Да ли би то донело уштеду у буџету?”
Бојан Клачар из Цесида рекао је да је смањење броја посланика самно једно од питања у оквиру реформе политичког система, али не централно. Клачар је истакао: „Веома је битна представљеност свих грађана у парламенту, а она расте са бројем посланика у парламенту. Број од 125 посланика прилично је мали. Не постоји правило по коме би Србија требало да има 250 посланика, али важно је имати одређени број посланика који ће заступати интересе различитих група. То се може решити променом политичке културе, унутарстраначким односима, као и променом политичког система.”
У Скупштини Србије пре неколико месеци је формирана акциона група за реформу политичког система и до сада су све посланичке групе, осим СНС-а, изнели своје предлоге и баш сви су рекли да се слажу да се смањи број посланика, а предлажу да буде од 150 до 200. Представници странака националних мањина такође немају ништа против тога, али су упозорили да се води рачуна о томе да би неко велико смањење броја посланика могло да доведе у питање адекватну заступљеност представника националних мањина у парламенту. С обзиром на то да се ова група није састала већ више од два месеца, на неки, макар и оквирни, предлог изгледа да ћемо мало дуже чекати.
Извор: Политика
