Pročitaj mi članak
Новинар Предраг Поповић, који је три године био главни уредник Правде, изнео је у интервјуу за Космопол своју причу о Александру Вучићу.
Након скоро 20 година познанства са Александром Вучићем, шта данас мислите о њему?
– Вучића сам упознао у пролеће 1994. Утисак који сам тада стекао траје до данас. Ништа се није променио, само је сада раскринкан. Као што му тада нисам веровао да је искрени великосрпски националиста, сад му не верујем да је евроатлантски фанатик, као што се представља. Напросто, он је глумац који уме да игра у свакој представи, посебно кад је у питању хорор. Коју год идеологију да заступа, Вучић нема снаге и знања да је заступа на нивоу здравог разума, односно реалног живота. Политичка патологија је његова зона комфора, најбоље се сналази у хаосу. И сада, кад има апсолутну моћ и статус ванкњижног власника Србије, не може да се уздржи од излета у бесмисао који шири сталним дизањем тензија, прогоном политичких противника, шиканирањем радника и пензионера, бахатим потемкиновским пројектима попут „Београда на води“ и сличних превара чију цену ће, на крају, платити сви грађани Србије. Као и пре, тако ће и сада цех његових политичких, ратних и личних авантура платити његове жртве. Није нека утеха, али добро је што овако болесно стање не може дуго да траје.
Како Ви гледате на његово константно појављивање у медијима?
– Чим је ушао у политику, Вучић је схватио значај медија. Заљубио се у медије, али емоције му нису узвраћене, па је одлучио да силује своју љубав. Тада се формирала жеља да постане главни уредник свих телевизија и новина. Свој први стаж у власт, кад је био министар против информисања, обележио је прогоном неподобних новинара и медија. Злоупотребљавао је полицију и правосуђе, предводио хајку првенствено на „Дневни телеграф“ и Славка Ћурувију. Нажалост, тада је имао озбиљнији отпор него данас. На срећу, претераним појављивањем у медијима сада сам себи прави медвеђу услугу. Кад би имао снаге да се уздржи и ућути, владао би сто година. Овако, свима је показао ко је и какав је, у Србији нема човека који му верује, иако има много њих који желе да саучествују у диктатури и подели плена.
Какво је стање у медијима?
– Улога сваког медија је да буде коректив власти. Тога више нема. Медији су уцењени и уплашени, зато не постоји новинар који је спреман да Вучићу постави питање које има везе с реалним животом, а камоли да проблематизује неки његов став.
Шта мислите о људима попут Драгана Ј. Вучићевића и Миломира Марића?
– Без обзира што Вучићевић одаје утисак да има менталне проблеме, он је свесно прихватио улогу главне Вучићеве мочуге. Марић је нешто друго, лукавији је и паметнији. Чим Вучић падне, Марић ће урадити исто што је радио с бившим господарима. Верно је служио Мири Марковић, а касније јој се ругао да има бутну кост дугу само 12 цм, као да није хомосапиенс већ примат. Што сада ради на Телевизији Хепи у Вучићевом, некада је радио на БК Телевизији у Ђинђићевом интересу. Ђинђић још није био ни сахрањен, а Марић је причао да се могао и очекивати такав његов крај јер се дружио с мафијашима који су му подводили малолетнице. Биће занимљиво да се чује шта ће касније да прича за Вучића.
Да ли Ви знате који је разлог изненадног окретања Курира против Вучића?
– Многи паметни и утицајни појединци тврде да је Вучић мајстор за макетинг и медије. Није тачно, он је само бахати насилник, што се видело и приликом Курировог заокрета. Било је довољно 5-6 насловних страна с нормалним темама, па да Вучић примени брутално насиље. Кроз Информер и Пинк покренута је кампања против Александра Родића, што је кулминирало лудачком серијом „Државни удар – рушење Вучића“, у којој су запажене улоге имали министри правде и здравља, који су јавно кришили закон, и посебно министар полиције, који је држао конференције за медије окружен припадницима МУП-а с фантомкама на главом и дугим цевима у рукама. Под тим притиском, Курир је подвио реп. То није добро за Србију, али може да се разуме. Ако нико други, онда Родић зна колико је Вучић опасан и на шта је све спреман.
Која су Ваша најгора искуства с премијером Србије?
– Листа је дуга и сваки дан се допуњава. Почетком фебруара Јавном републичком тужилаштву предао сам кривичну пријаву против Вучића због злоупотребе службеног положаја и других кривичних дела. Десет дана касније Виши суд у Београду је преиначио пресуду из 2012. године којом је одбачена тужба извесне жене против новинара Правде и мене. Четири године након ослобађајуће, донета је пресуда којом смо кажњени. То могу да разумем само као још један Вучићев одговор на ову кривичну пријаву, коју сам недавно штампао као књигу
„Оптужница против Вучића“. Могу да набрајам још много оваквих примера, али нема смисла да расплачем читаоце.
Да ли по Вама постоји тајни дил између Вучића и Шешеља?
– Шешељ је најзначајнији Вучићев сарадник на политичкој сцени. Због потписивања Бриселског споразума, којим је заокружена државност албанске републике Косово, уговора с НАТО-ом и осталих сличних активности, Вучић је изгубио поверење дела бирача с јачим националним и патриотским нервом. Да би их опет преварио не могу да му помогну Расим Љајић или Вук Драшковић, потребан је Шешељ. Зато је Шешељ кампању почео причом да Вучић није издајник, ето њега не шаље у Хаг, а није ни увео санкције Русији иако је то Европска унија тражила. Наравно, то није тачно, али свака лаж тог типа може Вучићу да помогне у освајању гласова лаковерних патриота.
Александру Вучићу је 5. марта био рођендан. Да ли сте му честитали?
– Не знам колико симболике има у томе што је Вучићев рођендан пао на задушнице, али уместо честитке могу само да му пожелим фер и коректно суђење, на коме ће добити прилику да објасни грађанима Србије колико су профитирали он, чланови његове породице, кумови и остали саучесници у овој диктатури. Вучић заслужује поштено суђење као што Србија заслужује правду. Једно без другог не иде.
Извор: Космопол
