Pročitaj mi članak„Već neko vreme postalo je jasno da terorističko-kriminalne strukture, koje Zapad i srpski režim zovu „kosovske vlasti“, ne prihvataju ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o izrazito asimetričnom „istorijskom“ sporazumu zamene punog i nepovratnog priznanja nove albanske „države“ Kosovo za minorne teritorijalne i formalnopravne „ustupke“. Uz to Zapad, kao nalogodavac i srpskih i „kosovskih“ vlasti, trenutno nije u stanju da dovede do kraja po nas pogubni „sporazum“. Bez obzira na ove očigledne činjenice, predsednik i skupina njemu poslušnih i od njega zavisnih službenih lica i dalje istrajavaju na pogubno-gubitničkoj politici tzv. „razgraničenja Srba i Albanaca“”, stoji u saopštenju pokretača „Apela za odbranu Kosova i Metohije” koji je je nastao u saradnji Političkog saveta Demokratske stranke Srbije sa nestranačkim, javnim ličnostima, a među njegovim potpisnicima se nalaze i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i niz arhijereja SPC.
У овом саопштењу се даље упозорава:
„Председник се и даље не обазире на став српске јавности која је, и према његовим, више пута изношеним сазнањима, плебисцитарно против тзв. „разграничења“. Он, такође, дрско игнорише у више махова, почевши од 10. маја па до јуче, 7. новембра, понављани недвосмислени став Српске православне цркве против његовог „плана“. Коначно, он „заборавља“ недвосмислено, у нашој јавности сакривено, одбијање његовог „плана“ од стране председника Русије приликом њиховог недавног сусрета у Москви. Због тога ми, покретачи Апела за одбрану Косова и Метохије, пред пут председника у Париз, где се спрема да стогодишњицу највеће српске, милионским жртвама плаћене победе обележи заједно са „косовским председником“ и под „косовском заставом“, слободни смо да га подсетимо:
1. да му нико није дао, нити му је могао дати, овлашћења да крши срж Устава и да даје српску територију и предаје српски народ,
2. да му српски народ неће допустити да доведе до краја договор којим би обешчастио и одузео прошле и будуће векове српске историје,
3. да српска јавност није насела на његов покушај наставка нечасних „преговора“ под димном завесом упорних понављања како засад нема ништа од „компромиса“ и да је његова „косовска политика доживела пораз“.
Једино назови-разумно објашњење које председник нуди за давање српске земље и српског народа његовим вековним непријатељима, тј. за трајно идентитетско, историјско, економско и геополитичко сакаћење Србије, јесте да економија тобоже не може да се развија у условима политичке недефинисаности. Не само што постоје примери доброг функционисања економија упркос, председнику тако мрском „замрзнутом конфликту“ (Израел, Кипар, Северна Ирска, Јужна Кореја, својевремено Хонг-Конг), него он настоји и да нас убеди да је разумна и морална трампа од њега обећаваног варљивог материјалног благостања за трајно одрицање од нечега непролазнога на чему почивају и држава и народ – а то је српски идентитет.
Не можемо да „љубимо земљу потомака“ не љубећи „земљу предака“, према председниковом омиљеном цитату изјаве Симеона Лупуса, турског и аустријског шпијуна из Златног руна Борислава Пекића, јер без својих предака и ми данашњи, и сви долазећи нараштаји, били бисмо нико и ништа, тј. морално-интелектуално декласирани људи – попут вазалске врхушке у Србији која се упиње да нам промени сећање, „редизајнира“ разум, узме образ и одузме будућност.
У Београду, на Митровдан 2018.”
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
