Почело је. Смена епоха је завршена. Ново се родило и пред нама је нова епоха са новим изазовима.

О актуелној геополитичкој стварности задњих пар година претежно се причало као о времену смене епоха тј. тренутку када старо још није умрло а ново се још није родило.

И заиста је смена епоха најбоље осликавала период почев од светске економске кризе па све до присједињења Крима Русији и руске интервенције у Сирији.

Али, тај период је после најновијих геополитичких збивања за нама што значи да је потребна и промена термина који су га описивали.

Слика америчког носача авиона који због ремонта напушта Персијски залив, непосредно после 26 испаљених ракета руских „чамаца“ касписјке флоте на терористе у Сирији, је метафорична слика новог света.

То заиста значи да је Америка тренутно у повлачењу а Русија у напредовању.

Русија је дефинитивно научила болну лекцију из Авганистана (када је јефтини амерички Стингер уништавајући скупе совјетске хеликоптере и авионе учинио економски неодрживим даље вођење рата) и научено применила.

Због тога је будуће је упутније причати о новој епохи и то не зато што су је понижени и увређени тако дуго чекали већ зато што што она предстваља данашњу глобалну стварност.

Истине ради треба рећи и да та нова епоха још није епоха тријумфа већ епоха шансе за слободнији и равноправнији свет.

Нова понуда животног смисла

Дакле, деценијама доминантна западна понуда животног смисла оличена у потрошачком хедонизму и високом животном стандарду и подржана тада најјачим војним, медијским и економским мишићима дефинитивно је добила своју цивилизацијску алтернативу.

Иако је већ од светске економске кризе 2008-ме западна понуда почела да губи своју омамљујућу привлачност свету је дуго недостајао алтернативни и заокружен цивилизацијски одговор.

Појавом паралелне светске економије (БРИКС и ШОС), моћних армија Русије и Кине и сада (после Путинових наступа пред УН-ом и на Валдају) већ дефинисане идеологије – створени су предуслови да нови цивилизацијски избор има и реално покриће.

Шта то нуди Руска цивилизацијска понуда?

Путин на Валдају сажимајући много тога каже „у основи нашег погледа на свет лежи представа о добру и злу, о вишим силама, о Божанском начелу. А у основи западног мишљења су – профит и прагматика”: „Када у темељима данашње политике леже одређено месијанство и екслузивност – тешко је водити дијалог пристајући на те позиције јер би то било напуштање наших традиционалних вредности у чијој основи лежи равноправност свих људи пред Створитељом”.

Ове речи би пре само пар година биле разлог за западни подсмех, али данас када их изговара тренутно најмоћнија и најпопуларнија личност на планети нико се не смеје а многи се радују.

Иза овог наизглед апстрактног и есенцијалног идеолошког исечка назире се једна нова а у ствари традиционална и конзервативна понуда животног смисла.

Руска понуда.

Она наспрам западне изузетности, прагматике и профита нуди вечне вредности заједнице, слободе и личног достојанства.

Примамљиви и заборављни концепт државног суверенитета, социјалне правде и породичних вредности поново је једна од равноправних светских опција за многе мале и обесправљене народе и њихове елите.

Одговорни и милосрдни човек заједнице не делује више тако немоћно наспрам атомизираног, бескореног и себичног потрошача.

На светско тржиште идеја ове вредности се враћају на велика врата не само зато што су лепе и племените саме по себи (а јесу) већ због чињенице да се њихово спровођење може гарантовати снажном економијом и моћном војском.

Као последица овакве понуде животног смисла у новој епохи живећемо у времену глобалног и личног престројавња.

Оно је у ствари већ почело.

Када срушени и исцрпљени Багдад игнорише америчку дипломатску псовку упућену ирачком премијеру „да је Вашингтон забринут због зближавања Ирака са Русијом“ и сагласи се са Москвом да се терористи ипак нападну и у Ираку значи да избор постоји.

Када Орбан као члан ЕУ лобира за Јужни ток – значи да алтернатива постоји.

Када Немачка гради Северни ток упркос санкција ЕУ према Русији то значи да у стварности руски а не амерички гас нема алтернативу.

Када Нетањаху иде у Москву ради безбедносних гаранција за Израел то значи да моћ не станује више само у Вашингтону.

Када истакнути амерички интелектуалци, новинари и официри кажу да долази руско доба онда то није знак њихове радости већ промењене светске стварности.

Престројавање у Србији

Када председник САНУ „храбро“ каже „да је у овом тренутку једина политичка мудрост како ,са елементима достојанства’ напустити Косово“ у тренутку када се води битка око пријема у UNESCO и то подржи нека „елита“ то не значи да престројавање није почело већ да је дуга инерција подаништва и ситног ћара угушила сваку дубљу процену објективне стварности дугогодишњих арбитара свих вредности у Србији.

Навикнути на уносно изношење свих „својих“ ставова, уљуљкани у удобним и позиционираним фотељама они ће последњи схватити да свет у коме Запад суверено одређује сва правила игре постоји само још у њиховим медијима и главама.

Њиховој заблуди се и није толико за чудити када видимо да су и војно-политичке елите у САД успеле да деценијама медијски хипнотишући планету на крају обману и себе саме. Уљуљкани у филмско-медијску представу о својој неограниченој моћи нису ни трепнули а Крим је већ био руски а они маргинализовани у Сирији.

Толико су се усавршили у лажима да су на крају у своје лажи и сами поверовали.

Дакле глобално престројавње је у току а наше егзистенцијално локално питање гласи: да ли је и српска власт тога свесна?

Када руски амбасадор Чепурин најављујући посету српске делегације на челу са АВ инсистира да „то није редовна посета,није уобичајена нити једна од низа сличних“ онда та потврђује да је Русија потпуно свесна своје нове светске улоге и тренутка у коме се посета дешава.

У складу са тим извесно је да ће руска понуда бити врло конкретна.

Какав ће бити српски одговор?

Шта очекивати иза површинских дипломатских изјава и медијских обланди?

Са једне стране као народ имамо ретку срећу да живимо у тренутку, који смо тако дуго чекали, у коме Русија, жели, хоће и може да помогне. Такве историјске околности дешавају се веома ретко.

Чак и пре 100 година када нас је Русија биолошки спасила она је само желела и хтела. Данас она то и може.

Али имамо и ту несрећу да нисмо сигурни да ли премијер жели, хоће, може и сме да разуме овакве околности и већинско расположење свог народа и прихвати руску испружену руку.

Зато упркос свести о новој епохи и свим објективним претпоставкама за наду, поучени катастрофалним геополитичким проценама наших политичара у задњих пар деценија, ова посета вуче са собом једнаку количину страха.

Док смо живели у окупираном свету у ком је Русију водио Јељцин а потом из пепела подизао Путин континуитет пузајуће издаје српских политичара се, уз вишак добре воље, могао третирати и као једна врста куповине времена и одлагања најгорег у неправедном свету доминантног запада, али одрицање од суштинске сарадње са данашњом вољном и моћном Путиновом Русијом била би вероватно и последња издаја српског народа и права на његово постојање.

А све зарад слепог пута у пропалу ЕУ која месецима не може да обезбеди чак ни темељни разлог свог постојања тј. несметани промет људи, роба и капитала.

Ако српска власт не чита слободне интернет портале морала би да чује председника Европске комисије Јункера кад каже да „ЕУ губи сваку врсту кредибилитета“ или председника Европског савета Туска који упозорава „да актуелни проблем избеглица може да доведе до тектонских поремећаја у европском политичком пејзажу“.

Да ли се може прекинути дуга инерција ропског пузања у сигурну пропаст и кренути путем неизвесног али инспиративног и изазовног успона у домен веће националне, економске и егзистенцијалне слободе – питање је на које ћемо ускоро добити одговор.

За његово разумевање неће бити потребно гледати у медије већ само у касарне, фабрике и њиве.

Извор: Факти

Oznake: geopolitika, EU, zapad, Raovan Tvrdišić, Rusija, SAD, Srbija