Целокупне европске интеграције Србије зависиће од решења косовског проблема. ЕУ за сада не тражи формално признавање Косова.

Ово је основа документа – нацрт преговарачке платформе ЕУ, у који је „Блиц“ ексклузивно имао увид. Из нацрта произилази да ће преговори са ЕУ, али и свако даље напредовање Србије, дефинитивно зависити од поглавља 35, које се односи на Косово и које би требало прво да буде отворено, крајем ове или почетком 2016. године.

Закуцавање

Документ ЕУ већ на почетку има једну добру и једну лошу ставку по Србију. Добра – препорука за отварање битног поглавља 35. Лоша – ако ЕУ процени да нема напретка у поглављу које се тиче Косова, остала поглавља неће бити ни отварана. Овим је практично већ на почетку јасно – ЕУ интеграције и званично зависе од Косова. У документу у који је „Блиц“ имао увид нигде се речју не помиње да Србија треба да призна Косово. Међутим, садржи за власт у Београду нимало лаке и непопуларне ставке које треба спровести.

Печати Косова

 

Шта се све тражиод Србије

Чланство Косова
ЕУ очекује да Србија омогући чланство Косова у свим регионалним иницијативама.
Мост:
Србија да омогући странцима да с Косова улазе у Србију. Мост на Ибру да се отвори за сав саобраћај, а не само за пешаке.
ЗСО:
Заједница мора да буде у складу са законима КиМ, а финансирање из буџета Србије да буде транспарентно. Обуставити финансирање паралелених структура.

– Србија мора да охрабри општине на северу да се интегришу у систем Косова, укључујући употребу печата и осталих обележја у складу са законима Косова – пише у нацрту преговарачке платформе ЕУ.

Осим укидања цивилне заштите на северу Косова, међу захтевима ЕУ је да „Електромрежа Србије“ и косовска агенција потпишу споразум о интерконекцији, као и да Србија допусти косовској агенцији (тамошњи ЕМС) чланство у европским организацијама.

– Србија треба да оснује посебну фирму за снабдевање струјом на Косову („Електросевер“) која би радила по законима Косова, у складу са споразумом из Брисела. Од Србије се тражи да „реши питање“ менаџмента у ХЕ „Газиводе“ који је поставио Београд – стоји у поверљивом документу ЕУ.

Телекомуникације

Србија треба да у договореном року омогући позивни број за Косово. Како Србија буде вукла кораке ка давању позивног броја за Косово, тако ће њени постојећи мобилни оператери добијати привремене дозволе за рад на Косову. Телеком Србија може да оснује ћерку фирму на КиМ која би радила по законима Косова и бавила се фиксном телефонијом.

Прелази

У документу ЕУ, међутим, не помињу се граница нити државна обележја, а што су били наводи последњих дана у јавности. У документу дословце стоји:

Општине на северу Косова треба да буду интегрисане у систем Косова, укључујући употребу печата и осталих обележја у складу са законом
– Србија треба да доврши успостављање свих прелаза и да унапреди контролу и/или затвори такозване алтернативне прелазе, што је договор из Бриселског споразума од 2013. године.

Циљ ЕУ је недвосмислен: постепено успоставити свеобухватну нормализацију односа Србије и Косова у складу са стратешким оквиром ЕУ за преговоре са Србијом. Иначе, стратешки оквир је документ познат од фебруара 2014. и већ се у њему користи израз „свеобухватна нормализација“. Београд се с њим сагласио чим је ушао у преговоре са ЕУ.

Ни изрази у нацрту „Србија“ и „Косово“ уместо Београд и Приштина нису новост, већ су и део стратешког оквира. Нацрт је све ово „само“ сабрао на једном месту, али и поред тога – признање и статус Косова, као и чланство у међународним организацијама попут УН, нигде се не помињу.

Извор: Блиц

Ознаке: ЕУ, Србија