Siniša Mali moraće da plati i političku cenu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući odluku Odbora za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta o plagiranom doktoratu ministra finansija. To je politička odluka i ne klanjam joj se, ali Mali nije dobro procenio šta treba da uradi, zaključio je Vučić. Pojedini profesori FON-a traže odgovornost nadležnih na tom fakultetu.

Билборди зову нове кандидате за докторске студије на ФОН-у, а за најпознатијег ФОН-овог постдипломца већ је прекасно. То мисли и председник Србије. Требало је да Синиша Мали исцепа докторат пре одлуке, каже Александар Вучић. И иако је колико јуче рекао да одлука Универзитета неће утицати на место Малог у Влади, није више све тако сигурно.

„Синиша Мали мора да плати и политичку цену, а видећемо све како и шта у будућности. И због тога што није умео добро да процени, а и због тога што, право да вам кажем, када сте пре три месеца могли да покажете целој Србији да вас баш брига и поцепате тај докторат, тада то нисте урадили. Сад да га цепате, бесмислено је и никаквог смисла нема“, рекао је председник Србије.

Последице траже и бројни професори Београдског универзитета и то за ментора Синише Малог Ондреја Јашка, те чланове комисије, професорку ФОН-а Слађану Барјактаровић Ракочевић и професора Економског факултета Драгана Ђуричина. Професор ФОН-а Божидар Раденковић каже да ту није крај, јер је цело наставнонаучно веће знало да је рад Малог сумњив. Међутим, под притиском декана, само четири професора, укључујући Раденковића, је било уздржано када је реч о спорној дисертацији.

„Ишло се у то да се разним методама оно што није тачно прогласи за тачно и ту су сви жртвовали и своју репутацију и углед факултета и Универзитета. Што се мене лично тиче, ја мислим такви професори не заслужују после свега што су учинили да буду професори. Једноставно са таквом историјом је нечасно бити професор“, сматра Божидар Раденковић са ФОН-а.

Професор Жарко Трбјешанин, пак, каже да је реч о врху леденог брега и да су професори годинама сагињали главе пред сумњивим радовима.

„Ми смо имали негде 2006. око 200 доктората годишње. 2016. имамо 2000 доктората, односно 10 пута више. Немогуће је да су то све добри докторати и да дају некакав врхунски допринос науци. Да је то тако ми бисмо били сада земља број један у науци“, рекао је психолог Жарко Требјешанин.

Готово истоветан случај министра – плагијатора имала је и Хрватска 2017. када је због плагираног научног рада у Сабору тражена смена министра образовања Паве Баришића. Оно што се тамо догодило може бити и назнака каква ће бити политичка одлука у овом српском случају.

„Пленковић га је у Сабору бранио врло врло срчано и страствено. Али у року од неколико месеци након што се цела ствар слегнула, у првој реконструкцији Владе Баришић је престао бити министар“, каже н овинар Н1 из Загреба Хрвоје Крешић.

Синиша Мали докторску дисертацију бранио је 2013, што и даље стоји у званичној биографији министра. Случај плагирања отворен је 2014. када је професор Раша Карапанџа изнео доказе да је значајан део доктората Малог плагиран.

                    ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Izvor: n1

Oznake: doktorat, plagijat, Siniša Mali, FON