Несрећа те зове - на ноге народе. Нема нећу, не знам, не интересују ме „Рио Тинто“ и литијум. Нема не могу. Себично је и помислити „нека се буне други“. Ово је борба за живот, нас и наше деце, ово је борба за право на опстанак.
Нема подела и нема сутра ћу. Сутра ће бити касно. Као што нас сада све лажу, тако ће нас и тровати заједно – без изузетка. И младе и старе и левичаре и десничаре и писмене и неписмене. И противнике и присталице и националисте и „издајнике“. Нема заштићених.
Троваће нам и брезу и љубичицу и сремуш. И јагоду и вишњу. И краву и пчеле и воду и земљу. Ваздух ће нам обојити у жуто. А смејаће нам се као ономад кад су тровали Индијанце.
Смејаће нам се кад нам буде опадала коса, кад нам се отели двоглаво и кад се роди безглаво. Смејаће нам се и док нас буду хапсили и сахрањивали. Смејаће нам се из црних лимузина док буду обилазили рудник у Јадру.
Наш непријатељ је препреден, богат и бахат. Није га лако ни лоцирати, има лобисте на све стране, купује којекакве студије, плаћа професоре „од угледа“, трује са Пинка и Хепија. Убија нас у појам да би нас и физички ликвидирао. Ми њему само сметамо, територија му треба.
Има непријатељ и помагаче у врховима власти. Најгласнији промотер вађења литијума је уједно и најмоћнији човек у Србији. Негативац, а силан, ништа горе за један народ.
Ако он каже – копаћемо, исто ће грактати и камарила која живи од бенефиција и апанажа. Они се утркују ко ће бити гласнији и ко ће више нападати појединце, групе и народ који се противи том злу.
Припремају нас за нешто много горе од пројекта „Јадар“. Како рече академик Слободан Вукосавић, у Србији се црта још 40 рудника са класичном експлоатацијом. Збогом Мачво, збогом Шумадијо, збогом први нерођени сине.
Вођа је већ осмислио и сценарио, као да ће с њим у Кан или по „Оскара“. Прво иде „свеобухватна расправа“, која ће потврдити сваку његову реч. Потом ће од Немаца тражити гаранције да смрт не може наудити покојнику, а онда ће на сахрану Србије 2028. довести најмоћније светске државнике. Оне чијим индустријама треба литијум.
Сва је прилика да су припремљене и субвенције, да се не брукамо пред светским криминалцима. Финансираћемо нашим парама нашу пропаст.
Оно што се не уклапа у такву рачуницу су људи спремни да бране Србију. Има овде још разума и грађанске храбрости. Има оних од части, знања и угледа.
Није народ у Лозници и Јадру сам. Ни у Ваљеву (рударење бора), које је следеће на мапи жртава. Група младих кренула је из Београда пешице на видовдански свелитијумски сабор у Горњим Недељицама. Дуж руте од 136 километара, они ће говорити народу каква се несрећа спрема.
И група професора са Београдског универзитета дигла је глас. Одбор за заштиту животне средине саопштио је да се противи пројекту „Јадар“, јер је економски, еколошки и социјално неутемељен.
Професори оцењују да екстракција и прерада критичних минералних ресурса доводе до тешке деструкције и загађења ваздуха, земљишта, подземних и површинских вода најчешће са великим последицама по здравље локалних заједница. Не треба то, како кажу, земљи која има једну од највећих стопа смртности од рака плућа и дојке. Паметном доста, добронамерном и превише.
Но власт не даје ни пет пара на оваква упозорења. Не маре ни за речи са научног скупа у САНУ, где је још пре три године оцењено да би копање литијума опустошило Србију и раселило становништво. Није их брига ни за Академију инжењерских наука која констатује да пројекат „Јадар“ „потенцијално носи ризик од природних извора радиоактивних зрачења“.
Е зато је ту Видовдан. И зато су ту Горње Недељице – идемо сутра тамо, да покажемо сатрапима на власти да смо још живи, да нас има и да нећемо посустати. Да ћемо се борити и против њих и против „Рио Тинта“, да се нећемо обрукати пред прецима. Ово је наш Солунски фронт.
И сваки наредни дан је наш Видовдан, све док не одустану, све док их не отерамо преко Дрине. У три лепе материне.