Pročitaj mi članak
Бриселски споразум са Приштином додатно поделио политичку сцену и удружио патриотске странке. У новом блоку би могли да буду ДСС, а у њему још СРС, Двери, независни интелектуалци…
Бриселски споразум о Космету бруси нову међу већ многобројним поделама на политичкој сцени.
Патриотски блок наспрам проевропског.
Здружено, патриоте могу да захвате од једне седмине до једне четвртине бирачког тела, оцена је политичких социолога који као стожера ове опције препознају ДСС. Њихово мишљење, ипак, не деле сви. На првом месту – радикали, јер они једино себе доживљавају као истинске патриоте. И, ето нове „потподеле“…
– Нашу политичку сцену раније су поларизовали односи у екс-Југославији, затим према Црној Гори, а сада је то Космет. То питање није најважније за држављане Србије, али је ова подела најмаркантнија и на основу ње се тачно зна ко је са које стране и са ким се сме или не сме у коалицију после избора – каже нам политички социолог Зоран Стојиљковић. Он додаје да су по свим осталим питањима поделе флуидније, наводећи пример социјалне правде, о којој говоре сви осим ЛДП, па оштрих подела нема.
Уколико би се патриотски блок објединио, Стојиљковић процењује да би он чинио једну четвртину бирачког тела са ДСС, радикалима, Дверима, екстремним опцијама… Они који су на другој, проевропској, страни, каже, не морају да се удружују јер им је власт достижна. Брак „слонова“ – напредњака и демократа, који чак имају и сличне програме, мало је вероватан.
На српској политичкој сцени се парадоксално већ две деценије очекује довршетак „претходних“ питања политичког идентитета, која су се у другим земљама у транзиционом периоду брзо решавала – каже Стојиљковић.
– Код других су се обично исцртавале поделе на традиционалистичке и модернизаторске странке или на левицу и десницу, док код нас постоји више унакрсних подела, у којима имамо и еврофиличаре, и евореалисте и тешке евроскептике…
Политички социолог Владимир Гоати каже, за наш лист, да математика показује да би патриотски блок могао да добаци до 14 одсто, односно до седмине бирачког тела. Он у овој рачуници сабира проценте које је освојио ДСС на протеклим изборима са процентима ванпарламентарних партија СРС и Двери, али напомиње да не треба заборавити да у политици односи снага знају брзо да се преокрену. За то је потребан историјски услов какав он, међутим, тренутно не види.
– У случају нових избора, ове снаге би могле да изађу заједно јер имају природан нагон за самоодржањем, због високог цензуса од пет одсто који треба прећи да би се ушло у парламент. ДСС од 2003. године иде надоле, а ове друге две партије су остале пред вратима парламента. Осим тога, постоји „лепак“ који их спаја, а то је изразита и недвосмислена антиЕУ политика – наводи Гоати.
Оно што се аналитичарима чини изводљивим, за неке се не подразумева. Па тако Зоран Красић, потпредседник СРС, каже нам да му није познато по ком критеријуму се одређује ко припада ком блоку. По њему, све странке осим СРС су проевропске:
– Ми смо једини декларисани противници ЕУ и НАТО већ годинама. Не може се, наводно, бити против ЕУ, а Србе испоручивати Хашком трибуналу или укључити Србију у Партнерство за мир. Због тога видим само СРС на једној, а све остале који кокетирају са Бриселом или Вашингтоном на другој страни. Једини искрени патриоти смо ми!
Ако је по Красићу, удруживања патриотског блока, бар када је реч о СРС, неће бити уочи будућих парламентарних избора јер ова странка увек стаје самостално пред бираче. А, постизборна комбинаторика и тражење политичког јединства око неког програма, каже, зависи од воље народа.
Нешто другачије на ствари гледа ДСС, који је већ удружио снаге са Дверима у Земуну.
– Наравно да смо отворени за стварање ширег патриотског блока – наводи, за наш лист, Милош Јовановић, потпредседник ДСС.
– У условима када је на политичкој сцени дошло до новог момента и када је почев од ЛДП до СНС постигнут консензус о предаји КиМ, природно је да се размишља о новом, широком окупљању у коме би били и ДСС и ванпарламентарне снаге, интелектуалаци, сви који се противе ономе што је за Србију погубно. Идеја боље будућности на садашњим поразима је суманута.
ДСС, као парламентарну странку, Јовановић види у улози предводника таквог блока, а хоће ли други, па и СРС, бити његов део, каже, зависиће од њихове воље:
– Лично мислим да време не ради за нас и да обједињавање енергије и снага треба да отпочне што пре. Земун је само почетак. Следи Видовдански скуп против гашења државе Србије.
Јовановић очекује да би патриоте могле да освоје велики број гласова, јер цени да већина гласача СНС није гласала да се укину институције на КиМ. Да јесу, каже, онда би глас дали ЛДП-у.
Укрупњавање на другој, европској, страни Гоати не очекује, јер су ту партије већ превелике, на претходним изборима су већ наступале са проевропским слоганима, лако прескакале баријере, па немају интерес самоодржања који би их наводио на удруживање.
