Pročitaj mi članakTrka za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ulazi u najozbiljniju fazu, u kojoj će stalne članice Saveta bezbednosti na crvenim kartonima upisivati svoje glasove. Od čijih bi negativnih poena trebalo da strahuje srpski predstavnik Vuk Jeremić i da li bi oni automatski mogli znače i njegov oproštaj od najmoćnije funkcije u UN-u?
© AFP 2016/ ILMARS ZNOTINS
Вук Јеремић са одличне друге позиције улази у завршну фазу трке за наследника Бан Ки Муна, која почиње већ 3. октобра. Она ће се разликовати од свих досадашњих рунди гласања по томе што ће се пет најмоћнијих земаља у УН – САД, Русија, Кина, Француска и Велика Британија на обојеним картонима изјашњавати о свим кандидатима, којима ће након сваког следећег круга бити јасно шта о њима мисле државе које су најутицајније у тој организацији. Укратко, њихови гласови практично одлучују.
Чији је Јеремић миљеник?
А како српски кандидат Вук Јеремић стоји код великих сила и да ли се нешто променило у односу на пре четири године када је обављао функцију председавајућег Генералне скупштине УН?
Није тајна да Јеремић никада није био миљеник САД-а и Велике Британије, које су га перципирале као руског човека, као и да је био фаворит Русије и Кине. Сада ствари стоје нешто другачије, бар ако је веровати дипломатским изворима „Блица“.
Наши саговорници, добро упознати са ситуацијом у УН-у, наводе да некадашњи министар спољних послова Србије може сигурно да рачуна на позитивне поене Кине и Француске, а вероватно и Русије, која је у досадашњем процесу избора генералног секретара УН-а већу наклоност показивала према Бугарки Ирини Боковој.
– У следећем кругу Јеремић не би требало да добије ни негативни поен од Велике Британије, а после тога ће бити неизвесно. САД је и даље на старој позицији која по Јеремића није позитивна – наводи наша саговорник.
У трци за наследника Бан Ки Муна већ дуже време најбоље се котира Португалац Антонио Гутереш, који и у генералном пресеку гласова заузима прво место. Међутим, ни његова позиција није иделна. Мада је у последњих неколико кругова добијао само по два негативна поена (насупрот Јеремићевих шест), они долазе од сталних чланица СБ, које имају право вета. Тако бар тврди Весна Пусић, кандидаткиња Хрватске која се повукла из трке.
Шта ако се велике силе не договоре?
– Мени се чини да је у овој ситуацији могуће да нико од нас, који смо у процесу селекције, не буде изабран за генералног секретара УН. Могуће је да буде неко нови, неко тринаести – изјавила је Пусићева.
А шта се заиста дешава ако се не постигне консензус између великих сила, да ли се бира „неко тринаести“ и ко даље одлучује?
Наши саговорници сумњају да би могао да се појави нови кандидат. Вероватније је да о генералном секретару УН одлучи Генерална Скупштина УН-а и у том случају Јеремић би био у најбољој позицији. То се до сада, међутим, догодило само неколико пута.
Српски представник био би у најбољем положају и уколико се буде поштовао принцип регионалне ротације по којем наредни генерални секретар УН треба да буде представник неке источноевропске земље. Јеремић у овом тренутку стоји боље од осталих кандидата из региона – Словака Мирослава Лајчака, Бугарке Ирине Букове и Словенца Данила Тирка.
Регионални принцип до сада се није поштовао свега два пута, могуће је да неће ни сада, поготово што је ово први пут да се на овакав начин бира генерални секретар. До сада су се велике силе на неколико седница СБ договарале око најмоћнијег човека у УН, а затим његов избор формално препустиле Генералној скупштини.
Избор наследника Бан Ки Муна требало би да буде окончан најкасније почетком новембра. Прва следећа рунда гласања је 3. октобра, а после тога чланице СБ ће се о кандидатима изјашњавати на сваких недељу до 10 дана.
