Прочитај ми чланак
Вашингтон и Брисел започели су грозничаву дипломатску офанзиву како би одговорили на све јачи утицај Русије, не само на простору бившег Совејтског савеза, већ и у целој Европи. У том циљу, Запад је пикирао три мете, које ће покушати да „одстрели“ у наредом периоду.
Први је стопирање Јужног тока, због чега је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо већ разговарао са представницима Бугарске и уценио их да зауставе већ потписане уговоре са Москвом и Гаспромом. Други је хитан пријем Црне Горе у НАТО пакт у намери да Русију додатно одсеку од потенцијално највећег партнера на Балкану – Србије. Трећи је распарчавање Републике Српске, просрпске државе која би ускоро могла да крене путем Крима, а управо уз жестоку дипломатску подршку Москве.
Ипак, чини се да неофашистичким колонистима неће бити тако лако да изведу своје циљеве на Балкану. Чини се да највеће шансе за успех имају у Црној Гори.
Сценарио је следећи: званична Подгорица би требало по хитном поступку да буде примљена у Евроатлантску организацију и поред тога што је огромна већина грађана Црне Горе против уласка у организацију која им је до јуче убијала децу.
Неће бити изненађење уколико о евентуалном чланству одлуку буде донела Скупштина Црне Горе (без референдума), иако би такав потез отворио могућност жестоких политичких, па и оружаних сукоба у Црној Гори.
Амерички сенатор Џон Мекејн пренео је црногорском премијеру Милу Ђукановићу да је чланство Црне Горе у НАТО-у веома важно за стабилност региона. Мекејн је Ђукановићу, који се налази у званичној посети Вашингтону, рекао и да та Црна Гора заслужује то чланство, пренели су подгорички медији. Ђукановић је Мекејну захвалио на континуираној подршци коју пружа Црној Гори на њеном путу ка чланству у НАТО.
Заустављање Јужног тока је такође више празна претња него реална опција. Оживљавање пројекта „Набуко“ као алтернатива набавци гаса за Стари континент више подсећа на празне предизборне приче него на реални опцију, а не би требало заборавити и да све више земаља попут Мађарске или Бугарске јасно стављају до знања да немају намеру да слепо и против својих интереса, следе све наредбе из Брисела.
Како би спречили ново политичко жариште на коме би Русија, попут сада у Украјини, ускоро могла да однесе нову политичку победу, Запад ће покушати да угаси Републику Српску, а на руку му иде чињеница да званични Београд не чини готово ништа како би се обезведила сигурност овог ентитета у БиХ. Остаје да се види да ли ће после предстојећих избора у РС, руководство Српске и Србије успети да одоле свим притсцима и сачувају што боље међународне позиције пред неминовно даље јачање Руске федерације и председника Владимира Путина.
(СРБИН.ИНФО – Алексеј Димитријевић)
