Pročitaj mi članak
Српске власти су се након избијања украјинске кризе нашле у незавидној позицији. Статус кандидата за чланство у Европској унији, али и традиционално добри односи са Русијом, направили су праву дипломатску главобољу.
Од Србије се очекује да као кандидат за чланство у Европској унији заузме сличну позицију према анексији Крима од стране Русије као и остале чланице ЕУ. Са друге стране, Србија никако не би желела да угрози добре политичко-економске односе са Русијом, укључујући ту наравно и битне енергетске споразуме са Русијом. С обзиром на то да је ситуација са Кримом већ више пута упоређивана са проблемом независности Косова, јасно је зашто српске власти оклевају да се о томе прецизније изјасне.
Неколицина међународних дипломата нагласили су да би Србија требало да се о томе изјасни, али још увек није јасно да ли је реч о пријатељским сугестијама или отвореном политичком притиску. Српске власти са своје стране покушавају да некако избегну ту тему, правдајући се тиме да је то техничка влада која не може да се о томе одређује, а било је и изјава које наглашавају да је Србија мала земља која у то не би требало да се меша, и да би за Србију било најбоље да о томе једноставно ћути.
Лидер Српске напредне странке (СНС) и највероватнији будући премијер Александар Вучић поновио је да став Србије неће доносити техничка влада, али је исто тако напоменуо да ће Србија поштовати своје обавезе према ЕУ и да неће имати непријатељски став према Русији, што практично значи и да нема говора о увођењу санкција Русији. Ми смо за поштовање међународних норми и територијалног интегритета, али нам предавање о томе неће држати они који су лагано згазили територијални интегритет Србије, рекао је Вучић.
Неутрално о Криму
Несумњиво је да српске власти покушавају да добију на времену и да је читаво званично изјашњавање препуштено новој влади, истиче за Дојче веле Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику. Међутим, неки обриси тог става су већ видљиви, и чини се ће Србија покушати да заузме што је могуће неутралнији став. Притисак да се Србија о томе изјасни још увек заправо није ни јасно формулисан, оцењује Александра Јоксимовић:
„Много тога ће зависити и од самог развоја ситуације у самој Украјини. Тачније, од даљег развоја односа великих сила, и да ли ће се односи међу њима даље затезати или не. У односу на то ће зависити и количина притиска који ће Србија трпети у смислу захтевања некој њеног јаснијег изјашњења. Уколико се та ситуација буде даље заоштравала, мислим да ће с тиме расти и притисци на Србију да се јасније изјасни“.
Проблем је што са таквим неутралним ставом највероватније неће бити задовољни ни Брисел, ни Вашингтон, ни Москва, сматра Александра Јоксимовић, јер по њеним речима свако од њих очекује да добије подршку Србије. Али, ипак мислим да нам један такав неутралан став може свакако нанети мању политичку штету него да се определимо за било коју од страна у сукобу око Украјине, оцењује директорка Центра за спољну политику.
Србија нема разлога да ћути
Брисел и Вашингтон би свакако волели да Србија отворено стане на њихову страну, али мислим да су и Брисел и Вашингтон свесни да се то неће десити, каже за Дојче веле Љиљана Смајловић, главна уредница дневног листа „Политика“. „Колико је мени познато, не постоји ни неки жесток притисак да Србија то уради, а Србија има морално и свако друго право да такав захтев одбије. С друге стране, не постоји ни нека јединствена спољна политика ЕУ, тако да не знам зашто би се од Србије, која није ни члан ЕУ, тражило да следи Брисел око украјинске кризе. То, наравно, не значи да би Србија требало да ћути, како неки заговарају. Србија би требало да на једноставан начин објасни своју позицију, и како Србија пореди Косово и Крим“, истиче Љиљана Смајловић:
„Мислим да би Србија само требало да изражава страховито жаљење што је 2008. године на Косову прекршено међународно право. Србија би требало да изрази жаљење што је тако велики број земаља признањем сецесије отцепљење српске покрајине нарушио интегритет и суверенитет Србије. Србија би такође требало да зажали што су међу првима који су то учинили биле истакнуте велике западне земље, које се сада позивају на међународно право. И Србија би требало да констатује да не би требало никада кршити међународно право, јер ћете после изгубити кредибилитет када будете оштећени кршењем међународног права“.
Мала политичка штета
„То је једини став који Србија може да заузме и ја мислим да нам он не може нанети неку политичку штету“, напомиње Љиљана Смајловић. „Мислим и да ће се ситуација око Крима и Украјине примирити док се формира нова српска влада, и да ће се како то западне земље воле да кажу, прихватити реалност на терену. Након тога српско мишљење највероватније више и неће бити толико важно да би неко на њему инсистирао“, сматра Љиљана Смајловић.
(Дојче веле)
