Pročitaj mi članak
Овогодишњи Видовдан потврдио је слутње многих да ће означити крај српског јединства на Космету – први пут Срби су се, сходно различитим увјерењима и убјеђењима, окупљали на различитим локацијама.
(Срна)
Они који вјерују да ће их, уколико се одрекну Газиместана, мјеста на коме је кнез Лазар пао за крст часни и слободу славну, „Божија десница оставити“, окупили су се, предвођени Његовом светошћу патријархом српским Иринејем, баш на том славном мјесту.
Они који себе сматрају проевропским боравили су у манастиру Високи Дечани који, према мишљењу једног броја косметских Срба, постаје зборно мјесто „косовске православне цркве“, и ту служише и одадоше пошту сјенима светих отаца и поручише да је вријеме да се „слави будућност“, јер је „доста слављења којекаквих митова“.
Прође Видовдан, а из Брисела стиже вијест да Србија није добила конкретан датум за почетак преговора о приступању ЕУ, већ ће о новом српском „историјском датуму“ – Српској Новој години, западне демократе још једном размотрити да ли је Србија испунила све услове из „буквара“ званог бриселски споразум о нормализацији односа Србије и /независне државе/ Косова.
До тада непослушни Срби са сјевера Косова имају времена да формирањем Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија, како су најавили, преузму надлежности државе на дијелу територије која је у Бриселу предата на управљање Приштини.
Према још незваничној верзији, текст Декларације о преносу – преузимању надлежности на Аутономну покрајину Косово и Метохија, требало би да се заснива на сљедећим одредбама:
„Сувереност је тековина модерне државе и везује се за њу. Осим територије и становништва, суверена власт је трећи елемент који одређује сваку државу. Сувереност подразумијева независност и супрематију државне власти која саму себе ограничава правним нормама – Уставом“.
Према важећем Уставу Србије, носиоци суверености су грађани, те због тога Срби са сјевера Косова, користећи то право одузеће – преузеће формирањем Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија, надлежност Републике Србије.
Држављани Србије са сјевера Косова никада нису дали сагласност неком да крши важећи Устав Републике Србије, те да Косово и Метохију, заједно са становништвом, предаје или пренесе све надлежности које карактеришу државну власт.
Бриселски споразум предвиђа укидање државе Србије на Косову и Метохији и предају тог дијела територије, гашење српских институција и поштовање Устава самопроглашене државе Косово, односно саглашавање Срба са простора Косова и Метохије да слободном вољом прихватају државу Косово и њене атрибуте.
„Европске снаге“ најавиле су „Посебан закон о суштинској аутономији Аутономне покрајине Косово и Метохија“ који ће значити преписивање бриселског споразума и његовог /подзаконског акта/ Плана о имплементацији, чиме ће Србија легализовати предају дијела територије суседној /непризнатој/ држави Косово и њеним властима.
Влада је прихватила бриселски споразум, а Народна скупштина Србије донијела је „Одлуку о прихватању извештаја Владе о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са ПИС у Приштини уз посредовање ЕУ, укључујући и процес имплементације постигнутих договора“, чиме је Приштинским властима дата уставотворна, законодавна и судска власт, што је у супротности са важећим Уставом Србије.
Референдумом одржаним 14. и 15. фебруара 2012. године Срби на сјеверу Косова и Метохије су се убједљивом већином од 99,74 одсто гласова изјаснили да не желе да прихвате институције такозване републике Косово.
Послије парафирања бриселског споразума 22. априла одржан је свесрпски сабор на Тргу Шумадија у сјеверној Косовској Митровици и том приликом усвојена Декларација о одбијању бриселског споразума као неуставног акта који укида институције Србије на сјеверу Косова и Метохије.
Донесена је и Одлука о оснивању Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија која би обављала надлежности из круга уставних надлежности Аутономне покрајине и која би имала привремени карактер до доношења посебног закона о суштинској аутономији покрајине Косово и Метохија по поступку предвиђеном за промјену Устава, како је то Уставом Србије и прописано.
На заједничкој сједници скупштина општина Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић неколико дана касније донесени су закључци којима је констатовано да се бриселски споразум не може стављати изнад важећег Устава, да се не може примјењивати и да ће се одржати конститутивна сједница Привремене скупштине Аутономне покрајине Косова и Метохије у првој седмици јула.
Срби са сјевера Космета сматрају да ће конституисањем Скупштине Косова и Метохије српски народ послати јасну поруку међународној заједници и властима у Србији да се мора поштовати међународно право, прије свега, Повеља УН, Завршни Хелсиншки акт, Резолуција Савјета безбједности УН 1244, те да се мора поштовати воља народа изражена на референдуму, као и Устав Србије који гарантује да је Аутономна покрајина Косово и Метохија саставни дио Србије.
Недељко Зејак
