Pročitaj mi članakBeograd -- Kad bi parlamentarni izbori bili održani u nedelju, SNS bi osvojila 55,3% glasova, cenzus bi prešao samo SPS sa 9,4% podrške, navode iz agencije Faktor plus.
Демократска странка освојила би 3,6 одсто, Народна странка 3,5, Партија уједињених пензионера Србије 3,3, а Двери три одсто гласова.
foto: flickr
Следе Српска радикална странка са 2,7 одсто гласова, Социјалдемократска партија Србије са 2,5, Српска народна партија са 1,7 одсто, Покрет слободних грађана 1,6 одсто и Демократска странка Србије са 1,3 одсто подршке.
Око 45 одсто грађана би изашло на изборе да се одржавају у недељу, 34 одсто њих не би изашло, док 21 одсто испитаних нема став.
Већина грађана, њих 63 одсто, сматра да је замрзнути конфликт тренутно најбољи развој догађаја на Косову и Метохији, док 36 одсто испитаника сматра да Србија треба да употреби војску ако Албанци окупирају север Косова.
Истраживање је спроведено од 1. до 7. јуна на територији централне Србије без Косова и Метохије, на узорку од 1.200 испитаника.
Коментаришући резултате, директор агенције Фактор плус Владимир Пејић оценио је да СНС, као изразито лидерска странка, црпи сву снагу из харизме председника Србије и лидера те партије Александра Вучића.
„То може бити и лоше по Српску напредну странку, јер питање је да ли би наставила да постоји у случају да се Вучић повуче“, казао је Пејић.
Он је додао да СПС, као странка са чврстим бирачким телом, стабилно држи другу позицију, док је у вези с рејтингом опозиционих странака оценио да се ДС налази на прекретници након избора новог руководства и да ће или расти и опоравити се или потпуно нестати са политичке сцене.
„Занимљив је све нижи рејтинг Покрета слободних грађана, који бележи негативан тренд када је реч о подршци грађана, док покрета Доста је било практично нема у овом истраживању“, казао је Пејић, додајући да истраживањем није обухваћен Савез за Србију Драгана Ђиласа јер формално и даље не постоји и јер се не зна да ли ће то бити странка или коалиција.
Када је реч о ставовима грађана према решавању статуса Косова и Метохије, већина њих, односно 63 одсто, сматра да је замрзнути конфликт тренутно најбољи развој догађаја, док 21 одсто наводи да би најбоље решење у овом тренутку био договор којим ће и Срби и Албанци нешто добити, односно изгубити.
„Убедљива већина грађана Србије сматра да је одржавање статуса кво боље од решења која се помињу. То није неуспех кампање председника Србије Александра Вучића, који инсистира на превазилажењу замрзнутог конфликта, већ став грађана да нема решења које би у овом тренутку могло да задовољи Србију“, казао је Пејић.
Већина грађана, њих 61 одсто, сматра да преговори о Косову иду у лошем правцу по Србију, 35 одсто испитаника сматра да Србија на крају преговора неће нормализовати односе са Косовом нити ће признати његову независност, док 34 одсто наводи да Србија неће признати независност, али ће морати да нормализује односе са Косовом.
Коментаришући став 52 одсто испитаника да би у случају насилног упада Албанаца на север Косова и Метохије Србија требало да употреби војску како би заштитила народ у покрајини, Пејић је казао да то показује да грађани не виде дипломатско решење као успешан сценарио нити виде друго решење осим војног, да се заштите Срби на северу покрајине у случају интервенције Приштине.
ВУЧИЋ: Нико нама не гарантује да Албанци неће силом ући на север Косова! https://t.co/fIH2YgkY9m
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 8, 2018
Истраживање је показало и да 50 одсто испитаника није спремно на лична одрицања по било ком основу да би Косово и Метохија остали у саставу Србије, док је њих 18 одсто навело да је у великој мери спремно да њихов лични живот трпи у том циљу.
Телефонска анкета спроведена је од 1. до 7. јуна на територији централне Србије без Косова и Метохије, на узорку од 1.200 испитаника.
