Pročitaj mi članak
На који начин извештава „јавни сервис ЕУ Србије“ – дневни лист Блиц, најбоље показује следећи текст, који за једини циљ има клеветање Русије и покушај удаљавања Србије од сарадње са званичном Москвом.
Одлука посланика Српске напредне странке да напречац уведу Србију у војни савез Русије и земаља централне Азије у коме нема ни једне европске земље не значи много у војном и безбедносном смислу, али шаље конфузну поруку о про-руској орјентацији у тренутку када се са земљама Европске уније договарамо о Косову. Показује и да смо спремни да обећања Русији испунимо брзо, без много аргумената и без јавне расправе.
Одбор за спољне послове усвојио је гласовима владајуће већине и ДСС иницијативу СНС да се формира стална делегација Скупштине која би имала статус посматрача у Парламентарној скупштини Организације договора о колективној безбедности (ПС ОДКБ).
Одлука је уследила непуних недељу дана након посете потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина Београду, када су му председник Томислав Николић и председник Скупштине Небојша Стефановић то и обећали. За узврат Рогозин је узвратио многоцитираном реченицом да ће “Србија постати јача држава и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње”.
У јавности о томе није било расправе, нити нам је објашњено шта значи одлука да се укључимо у војни савез Русије и земаља бившег Совјетског савеза Јерменије, Казахстана, Таџикистана, Узбекистана, Азербејџана, Грузије и Белорусије.
Председник Одбора Милош Алигрудић (ДСС) истакао је током расправе да се уласком српске делегације у Парламентарну скупштину ОДКБ не нарушава принцип неутралности, него се напротив успоставља равнотежа јер је Србија већ у Парламентарној скупштини НАТО у истом статусу посматрача.
Политички потез
Експерти за војно-безбедносна питања кажу за “Блиц” да је пре свега у питању политички потез који може да негативно утиче на спољно-политички положај Србије у осетљивом тренутку, а да о војној неутралности, равнотежи између западног и источног војног савеза не може бити речи јер за разлику од НАТО, руска војна организација ОДКБ није оперативна, нема заједничку командну структуру, нема инфраструктуру и вероватно ће им требати године да достигну ниво заједничког деловања какав има евро-атлантска алијанса.
Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић је након гласања на седници Одбора за спољну политику поименце прочитао имена посланика ДС и ЛДП који су гласали против уласка у ПС ОДКБ и констатовао да су они “против Русије”. Необичан поступак, а у атмосфери која је направљена након што је десничарска организација Наши изашла са списковима неподобних медија и невладиних организација, демократе је подсетило на деведесете и спискове Војислава Шешеља.
– Не чуди ме поступак, јер странка г. Стефановића јако воли спискове, али је чињеница да је злоупотребио своју функцију да јавно изнесе наша имена и обележи нас изјавом да смо против Руске федерације. То напросто није тачно. Ми смо само тражили да се пре одлуке чује мишљење министра одбране Александра Вучића – каже за “Блиц” Борко Стефановић.
– Највећи проблем са овом одлуком је што је она донета без рационалних аргумената и без експертске расправе, а да се јавно не знају ни елементи Стратешког партнерства са Русијом који би требало да буде потписан следеће године.
Укључивање у ОДКБ у својству посматрача само по себи није алармантно јер та организација постоји само на папиру, али је забрињавајућ тренд и укупна проруска атмосфера у тренутку када се више приближавамо ЕУ.
Увек када Србија прави кораке у европским интеграцијама дешавају се или дипломатски инциденти или неке неприкладни предлози и одлуке који вуку на другу страну – каже за “Блиц” Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије.
Она подсећа да је проглашавање војне неутралности Србије изведено такође на неозбиљан начин јер држава нема усвојену стратегију спољне политике на основу које би се војна неутралност могла прогласити, како то раде озбиљне земље.
С друге стране, истиче Милићева, укључивање у руску алијансу нема много смисла са становишта безбедносне политике јер су безбедносни изазови у највећем броју регионални, а руски партнери су географски веома удаљене земље.
– Већина безбедносних претњи је регионалног каракрета, попут климатских промена и катастрофа, и логично је да се безбедносна сарадња остварује са блиским суседима који имају сличне проблеме, а не са удаљеним земљама – истиче Јелена Милић.
Шта доноси посматрачки статус
Не би било први пут да Србија вуче супротне потезе од свих других европских земаља у чије ексклузивно друштво жели да уђе и са којима има највећу трговинску размену. Одлука о уласку у руски војни савез посебно је проблематична након последњег самита Оебса на коме је дошло до оштрог сукоба западних земаља са Русијом којој је замерено спречавање демократских промена у земљама југоисточне Европе.
Земље које су део руског војног савеза не сврставају се у земље са демократским поретком, а Грузија је у тај војни савез ушла притерана системом уцена.
– Одлука о прикључењу руском војном савезу имаће далекосежне негативне последице. Од посматрачког статуса у ПС ОДКБ се не може очекивати никаква корист, јер такав статус ништа не доноси, али се одлука донета у дневно-политичке сврхе може веома негативно одразити на наше европске интеграције, разговоре о Космету и оне који ће бити отворени о Републици Српској.
Како нама у Србији може помоћи Таџикистан. У војни савез са Русијом ушле су слабе државе које имају ресурсе за које постоји руски интерес – коментарише за “Блиц” Зоран Драгишић, професор и програмски директор Међународног института за безбедност.
Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, и један од истакнутих експерата из кругова који се залажу за тешњу сарадњу са Русијом, сматра такође да би улазак Србије у ОДКБ могао изазвати негативне реакције Запада јер се то до сада најчешће тако догађало.
– Свако отварање ка Русији изазива антикампању са Запада јер код њих постоји страх да би се Србија могла гео-политички окренути ка Истоку. Међутим, сматрам да би и Западу, а не само нама било у интересу да имамо балансиран приступ.
Претходна влада је заговарала војну неутралност, а није дозвољавала улазак у ОДКБ, а такав безалтернативни приступ није добар. Сматрам да ће и ова влада наставити исту такву политику, а да је одлука о уласку у ОДКБ само маска.
Одржавање балансираног приступа са Западом и Истоком омогућава да избегнемо условљавања која су долазила са Запада – каже за “Блиц” Деђански и истиче да ће од уласка у руски савез бити највише економске користи.
Исхитреном доношењу одлуке о уласку у руски војни савез о којој ће коначну реч дати Скупштина Србије, успротивили су се чланови Одбора из из Демократске странке и Либерално демократске партије, који су тражили да пре ове одлуке треба прибавити мишљење министара одбране и спољних послова и упозорили да одлука може имати озбиљне последице. Владајућа већина, предвођена напредњацима, игнорисала је ово упозорење.
(Блиц)
