Прочитај ми чланакЗа разлику од Норвешке, која за себе задржава између 27 и 78 одсто укупне вредности произведене нафте и гаса, у Србији је рудна рента од три до пет одсто за угаљ до седам процената за нафту и гас, с тим што је за НИС она три процента. На страну што по садашњим прописима литијум и бор не би ни смели да се ископавају, пише недељник Радар.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић недавно је изјавила да би Србија, ако се реализује пројекат Јадар, могла достићи приходе и животни стандард грађана Норвешке. Доскорашња премијерка очигледно није или не жели да буде упозната са норвешким моделом остваривања прихода од нафте и гаса, пише Радар.
Укратко, додаје се, у зависности од типа концесионог уговора са компанијама које истражују и експлоатишу нафту и гас, држава Норвешка за себе задржава између 27 и 78 одсто укупне вредности произведене нафте и гаса, а професор међународног уговорног и привредног права Милан Париводић је у више наврата указао да је пракса држава са „добро позиционираном рударском политиком“ да 50 одсто вредности произведене руде припада држави, а исто толико и компанији која експлоатише рудник.
С друге стране, у Србији се рудна рента креће у распону од три одсто за угаљ до седам процената за нафту и гас, с тим што је међудржавним уговором она за НИС смањена на само три процента.
Норвешки модел се заснива на концесијама и детаљно је објашњен у публикацији Глобал Оил анд Гас Таx Гуиде консултантске и ревизорске компаније Ернст & Yоунг, заједно са концесионим моделима за нафту и гас у још 83 државе света, укључујући и нама две суседне земље, Хрватску и Румунију, али и Русију и Кину, из којих долазе највећи инвеститори у истраживање и експлоатацију руда у Србији. Управо је хрватски концесиони модел био полазиште за израду три предлога закона – о концесијама, о концесионим накнадама и о техничком надзору – који су достављени Скупштини Србије пре више од годину дана, 4. априла 2023, подсећа Радар.
Предности концесионог модела
Основна разлика са набројаним земљама је да концесиони модел истраживања и експлоатације руда у Србији – не постоји, а садашњи није прилагођен тржишној привреди, јер је само незнатно побољшан у односу на модел из самоуправног социјализма. При томе као да се занемарује да и у Уставу пише да су концесије обавезне за истраживање и експлоатацију природног богатства и добара од општег интереса.
А ако је Ана Брнабић била искрена када је обећавала грађанима Србије да ће, захваљујући експлоатацији руда, у конкретном случају јадарита, достићи стандарде Норвешке, предлажем јој да на дневни ред Скупштине, по хитном поступку, стави усвајање три предлога закона – о концесионим истраживањима рудног блага, концесионим накнадама за истраживање и експлоатацију рудног блага и о техничком надзору инвеститора који обавља геолошка истраживања и експлоатацију рудног блага – који на усвајање чекају дуже од годину дана, поручио је дипломирани инжењер геологије Аца Удицки у тексту за Радар.
Да је прошле године важио предложени закон о концесионим накнадама за истраживање и експлоатацију рудног блага, наводи, само Зиђин и НИС би држави уплатили више од 1,7 милијарди долара, а ресорна министарка се хвали што је у првих 10 месеци 2023. од рудне ренте уплаћено нешто више од 140 милиона евра
Према јавно доступним подацима, кинески Зиђин Копер је прошле године у Србији произвео 240.000 тона бакра и 7,5 тона злата (нема података о сребру, платини и паладијуму, иако су се и ти племенити метали пре приватизације производили у РТБ Бор), а НИС 1,2 милиона условних тона нафте. Крајем априла ове године тона бакра на Лондонској берзи коштала је 9.762 долара, а унца злата 2.319, сребра 27,3, платине 912,8 и паладијума 1.001,5 долара, док је средња цена нафте типа Цруде, Брент и Урал била 80 долара за барел или око 500 долара по тони. По тим ценама вредност производње НИС-а у 2023. била је 600 милиона долара, а Зиђина чак 2,86 милијарди долара, и то не рачунајући приходе од произведеног сребра, платине и паладијума.
Да је прошле године важио предложени закон о концесионим накнадама за истраживање и експлоатацију рудног блага, општинама на чијој се територији оно експлоатише би припало 3,5 одсто, месне заједнице и села у којима се руда ископава би добиле 1,4 одсто, а преосталих око 45 одсто прихода од цене руде на Лондонској берзи у тренутку продаје би било распоређено за лечење деце у иностранству, повећање зарада запослених у здравству и просвети, повећање субвенција пољопривреди, изградњу и одржавање пречистача отпадних вода и филтера индустријских гасова, наводи се у тексту.
По овом закону би, дакле, само Зиђин и НИС у државни и локалне буџете за наведене намене прошле године уплатили више од 1,7 милијарди долара (половину прихода по ценама са Лондонске берзе – НИС 300 милиона, а Зиђин 1,43 милијарде долара), а министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић недавно се у Скупштини похвалила да је у првих 10 месеци 2023. у буџет Србије од рудне ренте уплаћено 15,7 милијарди динара или нешто више од 140 милиона долара.
Литијум по садашњим прописима не би ни могао да се ископава
Није, међутим, ниска рудна рента једини проблем српског рударства. У Закону о рударству и геолошким истраживањима, усвојеном у децембру 2015, док је председник Владе био Александар Вучић, први пут се помињу „стратешке“ минералне сировине/руде – нафта и природни гас, угаљ, руде бакра, злата, олова, цинка, бора и литијума и уљни шкриљци.
С друге стране, Правилником о чврстим минералним сировинама, који датира још из 1979, дефинисани су специфични услови геолошких истраживања сваке од 59 различитих руда, али међу њима нема руда бора и литијума. То што Закон о рударству и геолошким истраживањима препознаје бор и литијум као руде није довољно.
Напротив, било би нормално да је у међувремену бар измењен важећи, ако не и усвојен нови правилник. Тим пре што је од усвајања закона прошло осам и по година. Уз то, правилник би морао бити прилагођен и Уставу. Проблем је, међутим, што такве измене очито не би одговарале „инвеститорима“, јер би то довело до успостављања концесионог модела за коришћење руда и успостављања савремених, много ригорознијих стандарда за заштиту животне средине. О томе се пре четири и по деценије, када је Правилник усвојен, није баш много водило рачуна, а његове одредбе се примењују и данас када је заштита животне средине у целом свету постала најважнија тема. Осим у српским прописима којима се регулишу геологија и рударство.
На страну што без унапред одређених специфичних услова геолошких истраживања свих чврстих руда, па и бора и литијума, инвеститор не може да планира трошкове, нити надлежне државне институције могу да провере и утврде да ли рударске компаније поштују све прописане норме и да ли су предвиђене методе истраживања безбедне за људе или природу, пише Радар.
До 2011. су на снази били закони по којима су подаци и документација о геолошким истраживањима били власништво државе, која је могла да их уступи само на коришћење инвеститорима у рударство и то уз накнаду од пет одсто од реалне вредности изведених геолошких истраживања
С тим у вези посебно је индикативан податак да је решење о овери резерви бора и литијума у Јадру под бројем 310-02-1602/2020-02 у Министарству рударства и енергетике евидентирано 29. децембра 2020, годину дана пре него што су почели масовни протести грађана против Рио Тинта. То решење је и геолошки, а вероватно и правно мањкаво, сматра Удицки.
У решењу се, наиме, наводе резерве двеју руда, бора (Б2О3) и литијума (Ли2О), којима је касније, на другој страни, придодата и трећа минерална сировина/руда – натријум сулфат, који уопште није билансиран, па се намеће питање како је државни секретар, који је потписао решење, знао за постојање натријум сулфата, ако га није препознала ни Државна ревизиона комисија, која је оцењивала исправност елабората.
На страну што је о постојању натријум сулфата, као једне од три руде у подручју Јадра, јавност обавештена тек 10 месеци касније, крајем октобра 2021, у Привредној комори Србије, у презентацији Економски утицај пројекта Јадар. Коначно, на више места се у самом решењу о овери резерви у Јадру позива на Правилник из 1979, у коме се бор и литијум не помињу, јер се у то време за те руде није ни знало. Самим тим, на основу тог Правилника, резерве тих руда нису могле ни да буду оверене, нагласио је стручњак.
Неко је то, додаје, ипак, урадио. И још се позвао на Правилник који их уопште не евидентира!? Зашто је то урађено? Да се грађани Србије доведу у заблуду? Или постоје и неки други разлози?
Подаци о количини гвожђа, цинка, калцијума, магнезијума и осталих хемијских елемената и једињења саставни су део крвне слике сваког грађанина Србије. И ти подаци, важни показатељи личног општег здравља, искључиво су власништво сваког грађанина понаособ. Исти ти елементи, међутим, граде и различите минералне сировине/руде, а до података о њиховој количини и концентрацији долази се геолошким истраживањима и сви ти подаци у Србији, супротно Уставу, искључиво су власништво инвеститора у рударство. Другим речима, држава Србија не располаже показатељима свог општег здравља, па не може те податке да користи ни за побољшање стандарда и здравља друштва.
о као да грађанин оде у неку лабораторију и да узорак крви на анализу, а она одбије да му достави податке анализе крви да би могао да их покаже изабраном лекару. То је противзаконито и кажњиво. На исти начин и Република Србија даје одобрења инвеститорима за геолошка истраживања и експлоатацију руда, с тим што они све податке о пронађеним налазиштима и количинама откривеног гвожђа, цинка, калцијума, магнезијума и других руда задржавају за себе и користе их искључиво за своје потребе и у складу са својим интересима, пише Радар.
Погрешни специјалисти за лечење болести српског рударства
Из угла геолошких истраживања и експлоатације руда, „изабрани лекар“ су Влада Србије и Министарство рударства и енергетике, на чијем челу је сада, медицинским жаргоном речено, неко ко је специјализовао банкарство, а не рударство и енергетику. Но, истине ради, такав однос према подацима и документацији о геолошким истраживањима и експлоатацији руда успостављен је још 2011, усвајањем Закона о рударству и геолошким истраживањима. И тај закон је Скупштини предложио Оливер Дулић, министар рударства и енергетике, који је дипломирао на медицинском факултету, специјалиста ортопед.
До 2011. на снази су били Закон о геолошким истраживањима и Закон о рударству, усвојени 1995. По њима су подаци и документација геолошких истраживања били власништво државе, која је могла да их уступи само на коришћење инвеститорима у рударство, али они никако нису могли да постану власници тих података. При томе је за право коришћења инвеститор плаћао накнаду од пет одсто од реалне вредности изведених геолошких истраживања, у тренутку међусобног споразума, подсећа недељник.
„Руски Гаспромњефт је, на пример, почетком 2009. постао већински власник НИС-а. Тада важећи Закон о геолошким истраживањима није дозвољавао да се истовремено приватизују и подаци и документација о геолошким истраживањима и експлоатацији нафте, гаса, пијаћих и термалних вода. На основу личног увида у ту документацију, одговорно тврдим да је реална вредност те документације била око пет милијарди долара. У складу са тада важећим Законом о геолошким истраживањима, Гаспромњефт дугује Србији још 250 милиона долара по основу права коришћења података и документације геолошких истраживања и експлоатације руда“, пише Удицки.
Супротно светској и европској пракси, па и Уставу Србије, приватизацијом свих рудника са доказаним резервама руда и геолошког истражног простора, инвеститори су постали и власници података и документације, чија се укупна вредност процењује на око 35-40 милијарди долара, додаје.
А то није све. Да је Гаспромњефт добио само право коришћења тих података и документације, НИС не би имао право да сада даје сагласност за израду сваког бунара за водоснабдевање пијаћом водом у Војводини. Супротно светској, нарочито европској пракси, па и Уставу Србије, приватизацијом свих рудника са доказаним резервама руда и геолошког истражног простора, инвеститори су постали и власници података и документације о геолошким истраживањима и експлоатацији руда, чија се укупна вредност у целој Србији процењује на око 35-40 милијарди долара.
