Прочитај ми чланакВиши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука Петар Искендеров сматра да ће преговори о уласку Србије у ЕУ ускоро бити замрзнути и то на иницијативу и Београда и Брисела.
„То има везе колико са негативним односом већине грађана Србије према идеји уласка у ЕУ, толико и са кризом у самој ЕУ“, изјавио је Искендеров за портал „ЕурАзиа дејли“.
Искендеров даље наводи да криза у ЕУ повећава могућности Србије да инсистира на својој политици војне неутралности.
„Шансе да ће Србија успети да настави водити ранију политику војне неутралности су порасле с обзиром на кризу у ЕУ, која је изазвана одлуком Велике Британије да напусти Унију, али и општом кризом у међусобним односима САД и Европе, пошто је познато да је Велика Британија једна од кључних земаља северноатлантске осовине“, истакао је Искендеров.
Према његовим речима, у последње време Србија показује стремљење да активније развија међусобне односе са Русијом и Кином, како у трговинско-привредној, тако и у војно-политичкој сфери.
„Ако је пре само пола године вероватноћа да ће Србија покушати да у догледној будућности постане чланица НАТО-а била прилично велика, данас, према мом мишљењу, то питање је избрисано са дневног реда српског руководства. Остаје задатак уласка у ЕУ“, каже Искендеров.
Након референдума Велике Британије, сматра Искендеров, и ширење ЕУ на исток биће замрзнуто.
Искендеров је рекао да ће Србија не само сачувати свој неутрални статус, него и да ће активирати војно-политичке контакте са Русијом, а посебно потенцијалну реализацију пројекта набавке руског оружја, између осталог, за потребе војне авијације, а такође даљег развоја Хуманитарног центра за ванредне ситуације у Нишу.
„У руководству Србије постоје одређени кругови који сматрају да је неопходно да се с Русијом склопе уговори, између осталог, и за испоруку противваздушних ракетних система С-300 ради заштите од потенцијалних претњи“, наводи Петар Искендеров.
Према његовом мишљењу, српске евроинтеграције биће успорене, јер већина становништва има негативан став према том процесу.
„Треба схватити да међусобни односи Србије и ЕУ директно зависе од ситуације у самој ЕУ. А тамо је сада присутно стремљење да се замрзне даље проширење и реализација програма који су раније били фокусирани на припрему за приступање како балканских, тако и земаља бившег СССР-а“, каже овај експерт.
Он сматра да је тешко да ће бити спроведен референдум о приступању Србије ЕУ.
„Став руководства Србије које одбија да спроведе референдум о приступању ЕУ и оријентацији према НАТО-у је познат. Последњи референдум који је организован у Србији био је у вези са доношењем новог устава и кључно је било питање о статусу Косова. Руководство Србије никад није ни обећавало да ће спровести референдум о приступању ЕУ“, констатовао је Искендеров.
И у условима кад већина грађана не подржава улазак у ЕУ, према његовим речима, референдума неће бити.
„Влада Србије је свесна да та идеја данас више није популарна“, закључује Искендеров.
