Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine počela je nova era u političkom životu Srbije, a obeležile su je, između ostalog, vlade koje nisu „izgurale“ pun mandat uprkos tome što ni u jednom trenutku nisu izgubile podršku parlamentarne većine. Od 2012. do danas čuli smo, naročito u predizbornim kampanjama, obećanja koja nikada do danas nisu ispunjena.

Да су политичке странке и њени представници испунили све оно што су нам обећавали у предизборним кампањама 2012, 2014. и 2016. године, до сада би свака породица имала макар једног запосленог члана, све спорне приватизације биле би решене, а одговорни кажњени. У решењу питања Косова заједно би учествовале све политичке опције. Било би укинуто и страначко запошљавање, а Србија би постала аграрни џин. Не бисмо у јавности имали ни корупционашке афере у којима су актери неки од највиших државних званичника, писао је Истиномер 2020. године.

Српска напредна странка је након избора 2012. и победе Томислава Николића на председничким изборима формирала власт у Србији.

Наставак ЕУ интеграција и бржи пут ка Европи, реформа јавних предузећа, свеобухватна пореска реформа, сузбијање сиве економије, смањење незапослености, увођење електронске управе, биле су велике најаве које смо могли да чујемо од представника СНС пред парламентарне изборе 2012. године.

Једно од обећања које су напредњаци често понављали пре него што су дошли на власт је преиспитивање политике државних субвенција за страна улагања. Праксе да се компанијама из државног буџета даје по 10.000 евра за свако ново радно место јесте укинута 2013. године, али већ следеће године је враћена. Од тада држава на годишњем нивоу издваја стотине милиона евра за ову намену, иако се многе фабрике које субвенционишемо не устручавају од отпуштања радника за чије запошљавање су плаћени, наводи Истиномер.

Истицали су, између осталог, да ће по доласку на власт, смањити број посланика у Скупштини Србије, али и број министарстава на 15, агенција, завода, бироа на мање од 50, као и да ће укинути функције државних секретара… Једанаест година касније, Србија и даље има 250 народних посланика колико је и тада имала, у Влади седи 25 министара, плус још три без портфеља, док се се тешко може сазнати колики је број разних државних агенција.

„Будућа влада коју формира коалиција ‘Покренимо Србију’ преиспитаће све спорне приватизације, јер је то у интересу Србије, а не због тога што то захтева Европа“, изјавио је Томислав Николић 10. априла 2012. године.

Николић је обећао и да ће заједно са опозиционим странкама направити платформу за решење косовског проблема, што се није догодило до данас.

Функционерка СНС и садашња гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић залагала се за укидање претплате за јавни сервис, што је „привремено“ испуњено, али се од 2016. понови уводи, додуше под другим називом.

Данас више нико не помиње изградњу чувеног канала Дунав-Морава-Вардар-Егејско море, што је Србији требало да донесе 100 милијарди евра страних инвестиција.

И коалициони партнери напредњака нису се устезали од давања прилично смелих обећања у кампањи. Председник СПС Ивица Дачић тврдио је да ће се Србија, ако социјалисти буду у прилици, захвалити на сарадњи Међународном монетарном фонду. Већ који месец касније, Дачић је као мандатар у свом експозеу, објавио супротно.

„Отете“ пензије

Тада председник СНС Александар Вучић рекао је у марту 2014. године да „гарантује да се стечена права пензионера неће умањивати, без обзира на то какве реформе нова Влада Србије буде предузела“. „Боље са наше грбаче да се скида него да се дирају стечена права пензионера„, рекао је Вучић на скупу у земунској хали Пинки.

Вучић је додао да је представницима међународних институција рекао да се уштеде у буџету могу направити кроз смањење броја службених путовања или аутомобила, смањивањем плата у јавном сектору већих од 60.000 динара али да те уштеде не могу да се праве у области пензија. „Али у пензије не дам да се дира. Када бисмо у та права дирали не би направили проблем само пензионерима него и држави“, рекао је Вучић.

Па ипак, неколико месеци касније, пензије су смањене. Према неким рачуницама, више од 430 милиона евра је за три године узето од пензионера. Због свега тога, удружења пензионера обратила су се и међународним институцијама.

У току изборне кампање за парламентарне изборе 2016. године приметно су недостајали предлози конкретних политика, јасне политичке поруке и јавно доступни предизборни програми. У јавним наступима политичких лидера доминирале су економске теме и изградња инфраструктуре, социјалне теме, брига за старе, раднике и пензионере, транспарентност политичких странака.

Обећана департизација, али…

Обећаване су и реформе у здравству, како грађани, речено је, више „не би морали да познају некога“, или да „плате мало више“ како би добили лечење које им је потребно.

Департизација је, такође, била једно од главних обећања. Она је подразумевала да после избора јавна предузећа наводно више неће бити “партијски плен“, односно да ће се директори ових предузећа бирати на конкурсима. Ситуација је, познато је, мало другачија, јер су на челу готово свих јавних предузећа кадрови СНС, махом у в.д. стању.

Од борбе против криминала имали смо, од већих акција, хапшење Дарка Шарића, коме се и даље суди, као и хапшење криминалне групе Вељка Беливука, али како кажу стручњаци, то се не би десило да није било притисака из америчких агенција ФБИ и ДЕА.

БИРН пише и да је Србија усвојила низ прописа како би регулисала и унапредила борбу против прања новца, али се њихова примена не контролише, а стручњаци процењују да је у земљи између једне и две и по милијарде евра опраног новца.

За време владавине СНС пуштен је у промет ауто-пут Милош Велики и то је најзначајнији пут изграђен у последњих 11 година. Власти стално причају о изградњи путева. Иако они граде, обећања која дају су далеко већа од реалних, попут тврдњи да су изградили више ауто-путева него што је то случај од краја Другог светског рата.

Према последњим обећањима, до краја 2023. године требало би да буде завршено неколико деоница на коридорима и две брзе саобраћајнице.

И обећања о фер и демократским изборима никако да буду испуњена. Власти пред сваке изборе обећавају слободу медија, али су они, поготово они с националним фреквенцама, прилично затворени за опозицију. Такође, представници власти здушно користе функционерску кампању, иако своје посете одређеним местима не приказују као такву врсту кампање.

Подсетимо се, 11 година владавине СНС обележиле су и бројне афере: Крушик, Јовањица, Савамала, хеликоптер, наплатна рампа Дољевац, докторати, Мегатренд, хајка пред убиство Оливера Ивановића, поклањање земљишта за Београд на води, рушење у Савамали, паљење кућа новинара, лажне дипломе, прескупа фонтана на Славији, Јутка, лажи о корони, гондола на Калемегдану, нелегална градња, минихидролектране, вишемесечна новогодишња расвета и најскупља јелка на свету, уништавање шума и зеленила у градовима, радикално смањење железничких пруга и броја возова у Србији, градња стамбених зграда на Калемегдану и планирање изградње хотела и тениског центра, смањење пензија, колапс Електропривреде Србије, предаја енергетског система Косову, Рио Тинто, Телеком, Беливук…

Обећања до 2027. године

Последња велика обећања Александра Вучића дата су почетком августа. Вучић и премијерка Ана Брнабић одржали су конференцију за новинаре у Београду која је била посвећена плановима државе до 2027. године, када би у Србији требало да се одржи Међународна специјализована изложба „Еxпо 2027“. Планови које је тада представио председник вредни су, навео је, 12 милијарди евра.

Најпре је премијерка Брнабић говорила о амбициозном плану за аутономну вожњу. Она је казала да је пре месец дана издата прва дозвола у Србији за возило без возача степена 3, што значи да човек седи на месту возача али не управља командама аутомобила.

А онда је наставио председник Вучић, најпре обећањима да ћемо зауздати инфлацију и свести је на једноцифрену до краја ове године.

„Почела је инфлација да пада, са 13,7 биће 12,5 посто, да би, планирано је, завршила на мање од девет одсто до краја године“, казао је.

Вучић је поновио да су, осим плата и пензија, за које каже да је предвиђено да и даље расту, „планирано много пројеката изградње школа, болница, путева, аутопутева“. „Србија је пропорционално својој величини, земља која највише гради“, рекао је.

А онда је стао испред интерактивне табле и изложио, један по један, планове – за изградњу Националног стадиона у Сурчину, новог Сајма, завршетка железничке станице „Прокоп“, нове аутобуске станице, метроа, зграде Природњачког музеја…

Говорећи о Националном стадиону, Вучић је рекао да ће почети да се гради од јуна 2024. године, а да ће бити завршен до јесени 2026, „ако не и раније“.

Вучић је новинарима у Палати Србија рекао да ће сви пројекти који ће пратити „Еxпо“ бити вредни око 12 милијарди евра, али нагласио да је то за сада само процена.

„Национални фудбалски стадион, са 52.000 места, мора бити готов до јесени 2026. године, надамо се и знатно раније. Надамо се да ће то бити најлепши стадион у Европи“, рекао је Вучић.

Стручњаци су ове планове оценили као амбициозне и навели да се део њих вероватно неће спровести. Остаје нам да видимо да ли је реч о стварним плановима или, опет, о новим предизборним обећањима која никада неће дочекати да буду остварена.

Суморна судбина суморног диктатора:Заглављен између дубоких џепова и плитке паметиhttps://t.co/HtmVKbsVV4

— СРБИН инфо (@srbininfo) September 16, 2023

Izvor: n1

Oznake: Aleksandar Vučić, afere, obećanja, SNS