Прочитај ми чланакСрбија не сме да буде незаинтересовани и неми посматрач догађаја у Црној Гори, већ мора одлучно да реагује и заштити српски народ од прогона режима Мила Ђукановића.
Ђукановић је својим односом према Србима погазио чак и минималне демократске и вредносне норме заштите права и слобода једног народа – истиче у разговору за Данас председник Српске народне партије Ненад Поповић.
Он додаје да су Срби у Црној Гори, иако чине више од трећине тамошњег становништва, потпуно национално и политички обесправљени, те да су изложени свакодневним притисцима, насиљу и дискриминацији по етничкој основи.
Ваша странка је једна од ретких у Србији која је отворено оптужила Мила Ђукановића за тежак положај српског народа у Црној Гори. Да ли су вам на томе замерили ваши партнери из СНС?
Национална и демократска питања су нешто око чега СНП не прави компромисе. Не можемо да ћутимо када видимо како режим Мила Ђукановића угњетава Србе у Црној Гори. Србима се забрањује право да говоре српским језиком, да пишу ћирилицом, да се моле у Српској православној цркви. Над нашим народом у Црној Гори спроводи се идентитетски геноцид, који је једнако опасан као и физички, јер му је крајњи циљ исти, а то је да се избришу трагови постојања једног народа на одређеној територији. Србија је дужна да не окреће главу од овог проблема, већ да се активира и заштити свој народ у Црној Гори.
Србија не треба да трпи уцене Приштине и Брисела
Како коментаришете нова догађања у преговорима Београда и Приштине?
– Србија не треба више да трпи уцене и понижења од стране Приштине и Брисела, већ преговоре о статусу КиМ треба да врати на сам почетак, под окриље УН и у оквире Резолуције 1244. Штеточинска влада од 2008. до 2012, на челу са појединцима који су и данас активни у српској и међународној политици, потписала је и почела са спровођењем првог Бриселског споразума који садашња влада само наставља да реализује. Међутим, та влада је учинила још већу штету српским националним интересима тиме што је 2009. године питање КиМ из надлежности Савета безбедности УН пренела у надлежност отворено пристрасне Европске уније. То је кривично дело велеиздаје за коју ће појединци који су стајали иза те одлуке кад-тад одговарати. Све неправде и понижења које српски народ данас трпи по питању КиМ, последица су њихове штеточинске политике. Данашња влада и премијер имају историјску шансу да исправе неправду коју је претходна штеточинска влада нанела српском народу, да раскину Бриселски споразум и питање Косова и Метохије врате под надлежност Савета безбедности УН, где српски интереси могу да буду уважени и затићени уз подршку наших партнера Русије и Кине.
Како оцењујете недавно одржане изборе у Црној Гори?
Ти избори су више подсећали на изборе у Румунији за време Чаушеског, него на демократске изборе какви приличе једној европској држави у 21. веку. Фарса са лажним државним ударом на дан избора морала је за међународну заједницу да буде сигнал да ће избори бити криминализовани и покрадени. Међутим, међународна заједница је ћутала, јер је за њих једино било важно да Црна Гора после избора, без референдума, дакле на силу и мимо воље грађана, буде уведена у НAТО. Србија је од стране режима у Подгорици оптужена за саучесништво у том лажном државном удару. Очекивао сам оштру узвратну реакцију Београда, али уместо тога, званични Београд је аболирао криминални режим Мила Ђукановића од срамних оптужби да Србија стоји иза тог државног удара, који је сасвим сигурно организовао сам Ђукановић.
Да ли мислите да ће овакви оштри ставови угрозити будућност ваше коалиције са СНС која са вама сигурно не дели мишљење по питању Црне Горе, а видели смо у прошлости ни по питању Републике Српске? Снажно сте подржали референдум у РС док је званични Београд остао уздржан по том питању.
Све западне земље су биле против одржавања референдума, једино је Русија стала иза Додика и подржала референдум. Влада Србије је заузела неутралан став по том питању. Мени је жао због тога, као и већини грађана Србије, али боље је и то да је заузела неутралан став, него да је била против. Најважније је да није изостала подршка Русије, која се још једном потврдила као искрени пријатељ српског народа и заштитник његових државних и националних интереса. Да Русија није подржала Додика, последице би биле веома опасне по цео регион. Додикова лична безбедност би била угрожена, јер се замерио многим центрима моћи, а то би створило нове нестабилности, можда чак и оружане сукобе на том подручју. Захваљујући одлучном ставу Русије која је узела под заштиту српски народ у Републици Српској, спречен је такав катастрофалан сценарио, а Република Српска је враћена на пут стабилности и развоја.
У медијима се спекулише да ће Српска народна партија добити позиције у влади са којих ће моћи да допринесе развоју државне сарадње са Русијом. Зашто се одуговлачи са вашим уласком у владу?
На прошлим изборима велики део грађана Србије гласао је за коалицију СНС и СНП због обећања да ће нова влада формирати државне институције за развој економске сарадње са Русијом, по узору на такве институције које већ постоје у самој ЕУ. То је обећао и сам премијер. Нема разлога да му не верујем, јер је то у интересу пре свега економског развоја Србије и подизања животног стандарда становништва.
Како видите сарадњу Србије и Русије у наредном периоду?
Сарадња наше две земље је увек била братска и искрена, али не можемо нашу сарадњу заувек да заснивамо на братској љубави. Крајње је време да се посветимо максималном развоју економске сарадње. Србија треба да ради све исто као што раде Немачка, Aустрија, Италија, које су данас највећи економски партнери Русије. Ове земље своју сарадњу са Русијом развијају на институционалан начин. Зато су оне међу највећим европским извозницима у Русију, али су то и земље са највећим бројем руских инвестицја на својој територији.
Где видите да Србија може да оствари економски раст?
У свим земљама у свету раст економије повезан је са растом извоза. То је и једини начин да отворимо нова радна места. Најлогичније је да повећамо извоз на она тржишта где је наша роба тражена и где све што произведемо можемо да извеземо без царина, а то је тржиште Русије и Евроазије. Свакодневно разговарам са привредницима, они виде огромну шансу у извозу у Русију, посебно откад су на снази санкције Москве за увоз робе из ЕУ. Међутим, имају проблем да се организују, проблем са количинама, логистиком, откупом, недостатком финансијске подршке. Ту је неопходно да имамо институције које могу да им помогну да отклоне те проблеме, да се боље организују, привуку средства, и коначно почну у већој мери да наступају на руском и евроазијском тржишту. Наравно, не треба занемарити ни тржиште Кине и других земаља БРИКС. У Србији постоји на десетине институција, и хиљаде људи који се баве развојем наше сарадње са ЕУ, а не постоји ниједна институција, нити један једини човек чији је посао да унапређује економску сарадњу са Русијом и земљама БРИКС, без обзира што за тиме постоји огромна потреба.
Зар не сматрате да су географске баријере ипак превелике за сарадњу са Кином?
То уопште ње проблем. Србија извози једва 12 милиона евра годишње у Кину, док Aлбанија извози 143 милиона евра, Словенија 228 милиона евра, а Бугарска 728 милиона евра годишње. То су наше комшије, а у Кину годишње извозе десет или чак сто пута више од Србије. Формирањем институција за економску сарадњу са Кином и земљама БРИКС, стварамо услове за повећање извоза, отварање нових радних места и привлачење инвестиција из ових земаља у Србију. Немам ништа против економске сарадње са ЕУ, она је важна и морамо да наставимо да је унапређујемо, али треба да се окренемо и новим тржиштима где имамо велику шансу за извоз наше робе.
