Pročitaj mi članak
У документу од 170 страна коалиционог споразума, који је основ нове владе Немачке, налази се и Србија. „И Србија и Косово морају да испуне договорене обавезе“.
Подсетимо, Демохришћански блок канцеларке Ангеле Меркел и социјалдемократе Зигмара Габијела у дугим коалиционим преговорима пуним тешких тема, различитих решења и страха за наклоност бирача успели су рано јутрос да постигну договор о влади „велике коалиције“.
„Проширење Европске уније (ЕУ) је активна европска мировна политика. Досадашња проширења ЕУ су у интересу Немачке и Европе. Ми смо за то да се тај процес настави уз стриктно поштовање приступних критеријума и да државе Западног Балкана имају приступну перспективу“, кажу конзервативни демохришћани и социјалдемократе, не правећи тако никакав заокрет у свом стандардном виђењу питања проширења ЕУ.
„Како Србија, тако и Косово морају своје договорене обавезе испунити“, јасно су поручили и једини и други у нацрту заједничког документа, који тек треба да буде представљен, а који су немачки медији објавили.
Нова влада у Берлину, која ће, ако буде све ишло по плану „стићи“ пре Божића и тако својим грађанима омогући да уз политичку хармонију уживају у божићном миру, жели да поступно и у складу са развојем сигурносне ситуације, редукује и оконча мисију Кфора.
Ако полумилионско критички расположено чланство СПД 15. децембра каже „да“ савезу са Меркеловом, она би требало 17. децембра да буде изабрана и планира да заједно са својим партнерима и савезницима активно форсира приближавање земаља Западног Балкана ка Нато и ЕУ.
Немачка не одустаје од онога што је раније више пута речено и понављано у разговорима са српским званичницима различитих политичких опредељења и партијских боја. „За проширење ЕУ је важна примена строгих критеријума и напредак, који се јасно може проверити“, сматрају будући политички партнери, заједнички и без дисонантних тонова.
И за демохришћане и социјалдемокате су у том процесу проширења од значаја и приступне способности кандидата и способности ЕУ за пријем чланова.
Ова реченица враћа у прошлост на један програм немачких демохришришћана који су се, пре неколико година, заложили за „консолидујућу фазу“ у проширењу ЕУ, која треба да настане после пријема Хрватске у чланство, како би сама ЕУ могла да ојача своје абсорпционе моћи.
Када је реч о томе, ко ће уз Меркелову спроводити спољну политику, односно, стајати на челу моћне дипломатије уместо немоћног Гвиде Вестервела, чији либерали нису успели да освоје чак ни пет одсто гласова и уђу у Бундестаг, сви су изгледи – тврде и аналитичари и медији – да ће то поново бити Франк-Валтер Штајнмајер.
Нови/стари министар иностраних послова
Шпигл је пре два дана објавио да ће социјалдемократа Франк-Валтер Штајнмајер поново бити шеф немачке дипломатије. Он би требало да је остао у сећању и српској јавности из времена од 2005. до 2009. године када је био на челу немачке дипломатије и имао бројне састанке са тадашњим политичким врхом Србије. Косово је и тада била једна од главних тема.
Седокоси Штајнмајер, за кога се каже да је прагматичан и разложан и да га уважавају чак и политички неистомишљеници, остао је у сећању и српској јавности из времена од 2005. до 2009. године када је стајао на челу немачке дипломатије.
Он важи за јаког човека СПД који је већ једном директно, без пуно халабуке и, можда, чак и хармонично сарађивао са још јачим Меркеловом, па би се, ако се узму у обзир предложене смернице о проширењу ЕУ, Србији и Косову могло очекивати да српске политичаре у Берлину, после Божића, не пресретну пруска зима и изненађења, већ дочекају познати стандарди.
Штајнмајер, правник по струци, син столара и фабричке раднице, некада је важио за „десну руку“ бишег немачког канцелара Герхарда Шредера, а Шредер је, опет, познат по добрим односима са руском председником Владимиром Путином. Зато би, уколико он поново буде шеф дипломатије, могло бити политички важно, а медијски интересантно и питање односа Берлин – Москва.
Будући шеф немачке дипломатије припада оној групи СПД политичара који имају најдуже искуство у влади, тако да ће, ако буде изабран за министра и наравно, уколико буде формирана влада „велике коалиције“, Немачка на челу тог ресора имати искусног политичара и човека без афера. Човека који је пре три године својој жени, Елке Биденбендер, поклонио свој здрави бубрег -она је тада добила живот, а он огромно људско поштовање у 82-милионској немачкој нацији.
Осим проширења ЕУ, будућности Србије и Косова и питања ко би могао да спроводи ту политику као шеф дипломатије, нова немачка влада ће се позабавити и питањем Баллкана и када је реч о азиланатима. Проблем лажних азиланата, који су у Немачку хрлили због пара, јер су добијали новац за повратак кући, претио је пре пар година да угрози безвизни режим Србије са ЕУ.
Будућа немачка влада жели сада да то реши на најобјективнији могући начин-односно да западнобалканске земље – Босну, Македонију и Србију – у смислу 29а члана Закона о азилантима прогласи сигурним земаљама, „како би се безизгледни захтеви за азил грађана тих земаља брже обрадили и њихов боравак у Немачкој брже окончао“.
Будућа влада у Берлину жели, како произилази из нацрта коалиционог договора, да се ангажује код влада тих западнобалканских земаља и Комисије ЕУ за брже и одрживе кораке за побољшање животне ситуације на лицу места
(Двери српске)
