Pročitaj mi članak
Берлин – Децентрализација за север Космета тако што би општине самостално убирале све порезе и таксе и слободно располагале тим новцем, док би заузврат представници локалних Срба учествовали у раду косметске владе и парламента, једно је од могућих решења које подржава Немачка, сазнаје Данас у Министарству иностраних послова у Берлину.
Албанске власти у Приштини и сам премијер Хашим Тачи не слажу се с овим планом неке врсте финансијске аутономије за север Космета, „али би морали да је прихвате и Немачка је спремна да им то објасни када за то дође време“. Наравно, и ово решење подразумева да север буде део независног Космета, односно „било каква подела не долази у обзир“.
Што се тиче целокупног решења проблема Београда и Приштине, наши саговорници понављају да власти у Берлину не би имале ништа против да се примени модел две Немачке, где би две стране сарађивале, а не би (званично) признавале државност оне друге.
„Признање Космета није услов да Србија постане чланица ЕУ. Званичници у Београду стално говоре да је признање независности Космета актуелни или могући услов који се поставља пред Србију, чиме скрећу с много важнијих питања која занимају Немачку и ЕУ“, објашњавају у МИП-у Немачке.
Како указују, седам захтева посланичке групе ЦДУ-ЦСУ у Бундестагу, међу којима је и онај да Београд и Приштина морају да потпишу писану изјаву о добросуседским односима, „веома су блиски“ ономе што је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон поручивала у више наврата српским властима, и старим и новим, укључујући садашњег премијера Ивицу Дачића. „Наводно изненађење српских власти да нису знали ништа о ставовима ЦДУ-ЦСУ представља неистину“, упозоравају у Берлину.
Из министарства Гвида Верстевелеа указују да Србија сасвим сигурно неће добити датум почетка преговора о приступању Унији у децембру, а ако српске власти буду одуговлачиле с решавањем проблема и спровођењем реформи – неће га добити ни у марту или јуну следеће године. „То би било још горе за званични Београд, јер ће се Немачка на пролеће потпуно окренути кампањи за парламентарне изборе који се одржавају у септембру 2013. и ниједан немачки политичар у том периоду неће радити на проширењу ЕУ“.
Када је реч о режиму „белог шенгена“,из Министарства иностраних послова у Берлину наглашавају да Немачка неће поново увести визе Србији, јер је раније било чак и више такозваних лажних азиланата, „али ће морати да се пронађе решење да се њихов број смањи, а то решење треба тражити у Београду“.
(Данас)
