Pročitaj mi članakSrbija će u utorak u Briselu otvoriti najmanje jedno, možda dva nova poglavlja u svojim pregovorima s EU.
Међутим за треће поглавље које се предлаже отворити, оно које се тиче образовања и културе, јуче на затвореном састанку радне групе Већа за ЕУ за проширење није постигнут потребан консензус.
Хрватска није једина која има додатна питања и дилеме око отварања тог поглавља, зелено светло није дало још неколико држава, а за Хрватску је, како пише “Вечерњи лист”, спорно је ли Србија спремна гарантовати образовање на језицима националних мањина.
Засад је консензус свих 28 држава чланица ЕУ постигнут око отварања поглавља број 5 о јавним набавкама, а чланице су и надомак консензуса око поглавља број 25 о науци и истраживању, које има шансе бити отворено у уторак.
Али, поглавље 26 о образовању и култури вероватно неће бити отворено, каже за “Вечерњи” извор упућен у став Хрватске и других држава које имају одређене резерве око тога поглавља. Тај извор додаје како то није никаква драма, јер ће се у уторак ипак показати да и Србија и Црна Гора напредују у својим преговорима, што је и за њих и за ЕУ позитивна порука.
Српска редакција угледне немачке медијске куће “Дојче веле”, у чланку под насловом “Назови +383 па отвори поглавља”, на темељу поверљивих дипломатских докумената у које је имала увид закључује да се Србији следеће недеље одобрава отварање нових поглавља као награда за најновију гесту Београда у преговорима о нормализацији односа с Косовом.
Србија је, наиме, у писму Међународној унији за телекомуникације пристала на то да се Косову додели међународни позивни број +383, што су српске владе досад упорно одбијале учинити. Тајни дипломатски документ Немачке наводи да је управо због тог позивног броја Берлин дао своју сагласност за отварање поглавља 5, 25 и 26.
Но не дају ли све земље исту такву сагласност до уторка, а на јучерашњем састанку нису дале за поглавље 26, неће моћи бити отворена три, него два или једно поглавље, без обзира на став Немачке. Или ће бити отворена сва три, под условом да и Европска комисија и Немачка увере оне државе чланице, попут Хрватске, у свој став да је Србија зрела за отварање сва три, па и поглавља о образовању и култури.
