Pročitaj mi članak
Ситуација у Украјини се мења из сата у сат. Хунта која је дошла на власт после споља организованог државног преврата састављена је од различитих практично међусобно неповезаних делова: Тимошенко и Турчинов одлазе у други план, о Кличку да више и не говоримо.
Део вехабија шири се на Балкан, на стара жаришта у БиХ и на Космету, и на релативно нова у Србији и Црној Гори
Према подацима Вилијема Ендгала, Украјинска народна самоодбрана је прошла кроз војну обуку још у ратним дејствима против Срба на Косову и Метохији. Паруби је заузео место координатора безбедносних служби. Јарош у суштини представља владара Украјине, представници његовог Десног сектора учвршћују се у свим државним структурама.
Ана Филимонова – НАТО пројекат инвазије на Крим: У главној улози нацисти који су прошли обуку на Косову
Ситуација у Украјини се мења из сата у сат. Хунта која је дошла на власт после споља организованог државног преврата састављена је од различитих практично међусобно неповезаних делова: Тимошенко и Турчинов одлазе у други план, о Кличку да више и не говоримо. Главне улоге додељују се онима који су подигли нацистичка знамења ОУН [1], главарима међународних терористичких групација Самоодбрана и Десни сектор – бандеровцима А. Парубију и Д. Јарошу, који су ушли у тзв. владу хунте.
Према подацима Вилијема Ендгала, Украјинска народна самоодбрана је прошла кроз војну обуку још у ратним дејствима против Срба на Косову и Метохији. Паруби је заузео место координатора безбедносних служби. Јарош у суштини представља владара Украјине, представници његовог Десног сектора учвршћују се у свим државним структурама.
Запад је, обзиром на проруски оријентисан југоисток земље, форсирано прешао на другу фазу украјинског пројекта: систематским диверзантско-казненим акцијама против цивилног становништва. Према различитим подацима, у Украјину је до сада пребачено од 3,5 до 20 хиљада ратника – пси рата из целог света углавном су смештени у базама Беркута под Кијевом. [2] “Одмрзнуте” јединице Јароша, према доступним информацијама, ојачавају се инструкторима и личним саставом специјалних јединица САД (приватне војне компаније Греyстоне Лимитед, настале од Xе Сервицес ЛЛЦ, бившег Блацкwатер-а). Доставља се и специјална опрема. Војно-поморска флота САД остала је у Црном мору, појачана маринцима.
ПРИПРЕМА ЗА ИНВАЗИЈУ
САД не морају саме да покрећу борбена дејства. За то су задужени НАТО-пацови, који су теренско искуство стекли у Либији, Сирији и другим земљама у којима се тестирао увоз демократије. Највероватније је управо НАТО-пацовима намењено да започну масовни покољ и терор против становништва у Доњецку, Херсону, Одеси, Криму. Главни циљ САД у овом тренутку ће бити Крим, који после референдума од 16. марта може постати независна држава. Да приметимо да од двомилионског становништва Крима, 12 одсто отпада на Кримске Татаре, углавном сунитске муслимане. И ту САД имају моћан инструмент. Ради се о исламистичкој организацији Хизбут-Тахрирал-Ислами (партија Слободе), која је забрањена у низу држава, па тако и Русији.
Хизбут-Тахрир је забрањена чак и у земљама у којима влада шеријатски закон – у Саудијској Арабији, Ирану, Јордану и Оману њена делатност је оцењена као псеудорелигиозна и терористичка, чланство у “партији” кажњава се дугогодишњим затворима до смртног кажњавања. Међутим, следбеници Хизбут-Тахрир, чији се центар налази у Симферопољу, на Криму се осећају лагодно. [3]
Први подаци о појави Хизбут-Тахрир на Криму датирају још из деведесетих година прошлог века. Сада се број њихових следбеника, према различитим проценама, креће од две до 15 хиљада људи (тачан број и степен учешћа се пажљиво прикривају). Хизбут-Тахрир има за циљ “повратак средњевековног панисламског Калифата од Средњег Истока до Централне Азије”.
Важно је напоменути да је у јулу 2013. године портпарол за медије Хизбут-Тахрир у Украјини Фазил Амзајев изјавио да “циљ рада његове партије у Украјини није промена државних граница”.
Да продужимо ову мисао: ако циљ Хизбут-Тахрир није промена граница, онда је њихов циљ очување граница Украјине. Истовремено, ово удружење није у Украјини регистровано ни као политичка партија ни као религиозна организација. Ипак, ни влада ни полиција нису ометали јавне манифестације које је организовала Хизбут-Тахрир.
Што се тиче ратника организације Хизбут-Тахрир, Амзајев је истакао да се не спроводи врбовање ратника, међутим, “ја не могу забранити Кримским Татарима да ратују против Асада”. [4] Крајем фебруара 2014. године на “евромајдану” је примећено присуство око 700 ратника исламистичке Хизбут-Тахрир. [5]
Припрема територије за страну инвазију протиче у неколико фаза. На почетку делују страни агенти прикривени иза статуса “невладиних организација” а у ствари су стручњаци за “извоз демократије”, тојест подривачку делатност по питању слабљења и рушења држава према технологији Џина Шарпа. То је тешка артиљерија западног сектора: Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), Национални фонд за развој демократије (Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy, НЕД), Међународни републикански институт (Интернатионал Републицан Институте, ИРИ), Национални демократски институт за међународне послове (Натионал Демоцратиц Институте фор Интернатионал Аффаирс,НДИ), Фреедом Хоусе (ФХ), Институт за отворено друштво (Опен Социетy Институте, ОСИ).
Практични инструмент за спровођење обојених револуција, тачније преузимања власти у земљама које представљају жртву транснационалних компанија, представља Центар за ненасилне акције и стратегију (Центер фор Апплиед Нон Виолент Ацтионанд Стратегиес, ЦАНВАС). Заједничким напорима ових организација спроведено је низ обојених револуција: Србија 2000, Грузија 2003, Украјина 2004, Киргизија 2005. године.
У периоду 2011-2014. уследио је нови талас геополитичких трансформација, које су иницирали грађански ратови уз учешће страног фактора. Објекти прикупљања сила постали су Тунис, Либија, Јемен, Египат, Ирак, Либан, које су на дуго време од стране специјалиста лабораторија Стејт департмента и ЦИА срушене у зону хаоса и терора.
Практични инструменти постале су исламистичке групације које се извозе из таквих земаља као што су Саудијска Арабија, Катар, Турска и Јордан. У Сирији се налази хиљаде ратника џихадиста групације Ал-Каида, Фронт Ал-Нусра, „Слободне Сиријске Армије”. Управо екстремистичке муслиманске групације омогућавају да САД и НАТО достигну своје геостратешке циљеве без губитака на својој страни.
ШИРЕЊЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ
Сада се под ударима “терористичке интернационале” могу наћи југоисточни региони Украјине и Крим. Ратници западних области стекли су искуство вођења борбених дејстава против руске армије у Чеченији и Јужној Осетији. На тако чудан начин су се укрстили путеви украјинских националиста и муслиманских екстремиста.
Делатност последњих (вехабија) се шири пре свега на територији Египта, Јемена, Саудијске Арабије. Други лук протеже се у правцу Европе захвативши Балкан (како стара жаришта у Босни и Херцеговини и на Космету, тако и на релативно нова у православним земљама – Србији и Црној Гори).
За последње три године у Европи су се у целини значајно активирале екстремистичке исламске групације, чему у значајној мери помажу исламисти из Пакистана и Катара. По страни није остала чак ни Грчка, у чијој престоници је недаво отворена џамија саграђена од средстава из Саудијске Арабије. Утицај екстремног ислама и самим тим укорењивање вехабијских групација на Балкану почело је са Босном и Херцеговином.
Није случајно Муслиманска светска лига (Рабита ал-ачам ал-ислами) – коју је 1962. године створила Саудијска краљевина као један од инструмената за спровођење своје спољне политике – постала оснивач Конференције муслимана источне Европе и за свој центар одредила Сарајево. Саудијска Арабија има разрађену методологију: током грађанског рата у БиХ (у чију је ескалацију западни фактор уложио огромне потенцијале и средства) уложила је 373 милиона долара у босански џихад.
Алија Изетбеговић, председник Партије деморатске акције и аутор Исламске декларације, призвао је током рата у БиХ исламске интернационалне бригаде из целог света. Многе од њих припадале су Ал-Каиди.
Циљ њиховог рада постала је исламизација целокупне БиХ, а терор над цивилним становништвом је узет као метод. Бакир Изетбеговић, син Алије Изетбеговића и данашњи члан Председништва БиХ, више пута је истицао да јеИсламска декларација његова приручна књига.
Сада је вехабијски фактор у БиХ (који обухвата три хиљаде људи на 1,4 милиона муслиманских становника) претворен у постојани фактор унутрашњег политичког живота. Истраживања показују да за 40 одсто муслимана у БиХ вехабизам није прихватљива опција, док је њих 12 одсто спремно да постану следбеници вехабизма.
У Албанији је, уз озбиљну помоћ Саудијске Арабије, изграђено скоро 200 џамија, углавном у смеру практично непостојеће границе са “Косовом”. [6]
Експанзија и вишегодишње ратно искуство стечено у локалним сукобима широм света, обученост за извођење диверзантско-терористичких метода, укључујући и изузетно насилне казнене операције против цивилног становништва, постали су арсенал ратника екстремистичких исламских групација.
Балканско искуство показује да се искуством на терену (масовним покољима) не ограничава њихово учешће у ратовима. Иза тога следи утврђивање на терену са уласком у органе локалне и државне власти са перспективама претварања у политичку снагу на “територији укорењивања”.
Напомене:
[1] Organizacija ukrajinskih naciolista
[2] http://www.youtube.com/watch?v=_HQUdZ6u3SY
[3] http://3rm.info/36013-ekstremisty-iz-hizb-ut-tahrira-hotyat-zastavit-krym-zhit-po-zakonam-shariata.html
[4] http://english.alarabiya.net/en/perspective/2013/07/29/Islamic-radicals-test-ground-in-calm-Ukraine-.html
[5] http://3rm.info/41911-vot-eto-uzhe-ochen-opasno-islamisty-obedinilis-s-ukrnacistami-temnaya-storona-maydana-islamskie-boeviki-hizb-ut-tahrir-v-kieve-video.html
[6] http://www.politicsandreligionjournal.com/images/pdf_files/srpski/godina1_broj1/Vahabiti-pridoslice_na_Balkanu.pdf
(Фонд Стратешке културе)
