Pročitaj mi članakIstočno Sarajevo - Napad bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića na naziv Republika Srpska, odnosno njegova najavljena apelacija prema Ustavnom sudu BiH kojom se osporava ovaj naziv, mogao bi da predstavlja siguran početak kraja BiH jer se time narušava Dejtonski sporazum, smatra šef Kluba SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH Staša Košarac.
„То је веома лоша порука и политика која је доминантна код Изетбеговића, а своди се на сталне нападе на Републику Српску и елементе који су за њу значајни“, рекао је Срни Кошарац, коментаришући најаву шефа Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске Мује Хаџиомеровића да ће бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић пред Уставним судом БиХ поднијети апелацију којом оспорава назив Република Српска.
Кошарац је истакао да Изетбеговић „нема шта да коментарише назив Република Српска“ јер је у складу са Уставом и представља дејтонску категорију.
„Бошњачки члан Предсједништва БиХ још једном изражава своју фрустрацију и то није добро за опште прилике у БиХ“, каже Кошарац.
Он је нагласио да је Изетбеговићу приоритет политичког дјеловања напад на Српску и заоштравање односа са Србијом.
„Уколико Изетбеговић поднесе такву апелацију Уставном суду БиХ, позивам да се сви окупимо у институцијама Републике Српске, те да оне донесу одговарајуће одлуке. Потпуно је видљиво да је Изетбеговићева политика таква да жели да ојача Уставни суд БиХ који представља оружје у његовим рукама“, истиче Кошарац.
Он сматра да је посљедица „анемичне политике такозваног Савеза за промјене“ у Сарајеву однос СДА и Изетбеговића према Републици Српској.
„Политика додворавања у Сарајеву ојачала је такве иницијативе бошњачког члана Предсједништва БиХ. Потпуно је видљиво да је данашња политика оних који у Сарајеву учествују у власти да су им ближе институције БиХ, него Републике Српске“, рекао је Кошарац.
Шеф Клуба посланика СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ навео је да су представници Савеза за промјене на посљедњем састанку лидера у Сарајеву требало да инсистирају да једина тачка дневног реда буде питање странаца у Уставном суду БиХ, те да му се чини да о томе није било ни ријечи.
„Треба интензивно радити на активностима доношења закона о Уставном суду БиХ којим би искључили странце. Дефинитивно је да је некада OHR, а данас Уставни суд БиХ, у потпуности спроводе замисли политичких структура бошњачког народа“, истакао је Кошарац.
