Pročitaj mi članakU prethodnih nekoliko dana održani su možda i najozbiljniji protesti u vreme vlasti Aleksandra Vučića, koji je već posle prve večeri ispunio prvi i do sada jedini jasno definisani zahtev demonstranata - promena odluke o uvođenju policijskog časa. Analitičari navode da su protesti već pokazali da je teza o "uspavanom narodu bez volje za otpor" pogrešna, ali i da protest koji ne osnaži opoziciju ne može da bude velika opasnost po Vučića i njegovu stranku.
На београдским улицама, али и у другим градовима у Србији, претходних дана одржани су протести који су се од претходних разликовали и по масовности, али и начину на који су грађани показали бунт. Већ првог дана дошло је до насиља, полиција је тукла и мирне и насилне демонстранте, новинаре…, а са друге стране, припадници МУП-а без уздржавања гађани су каменицама, бакљама, топовоским ударима…
Иако је најмоћнији човек у држави рекао да му протести никада нису сметали, чињеница је да је у последњих десетак дана чак два пута попустио под захтевима демонстраната, што се раније није дешавало.
Да ли су демонстрације већ нанеле штету власти Александра Вучића и колико би оне у будућности могле да нашкоде његовој власти и рејтингу?
Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, наводи да је штета већ нанета и истиче да су ове демонстрације показале да се релативно брзо може окупити завидна маса људи и то врло високог енергетског потенцијала.
“То доказује да је теорија о ‘успаваном и емпатичном народу без снаге и воље за отпор’ погрешна или бар не у потпуности тачна. Кад постоји адекватан окидач и повод онда се, поготово захваљујући друштвеним мрежама, брзо могу савладати техничке слабости и проблеми и недостатак логистике за опозициону акцију. Постоји у грађанству, не само у Београду, завидна количина можда успаване и пригушене енергије која само чека прилику да се изрази”, каже Вукадиновић.
Он додаје да како год се ови протести завршили то је велика и озбиљна ствар, поготово што се у јавности после гашења протеста Један од пет милиона спекулисало да ли ће се уопште и када акумулирати енергија за нове протесте.
“Други елемент успешности протеста је још видљивији, а то је да су ови, за разлику од претходних, већ првог дана испунили свој циљ. Одустало се од затварања Београда и увођења полицијског часа. Можда је то најуспешњи протест у новијој српској историји. Власт је то урадила у страху од разбуктавања протеста, мада је то закамуфлирала одлуком Кризног штаба”, наводи Вукадиновић.
Он истиче да су ови протести показали да је насупрот реторици којом се служи и утиску коју жели да оставиВучић врло сензитиван и подлеже притиску, било на спољном или унутрашњем плану, уколико он процени да му то може нанети политичку штету. То се, како наводи, показало актуелним протестом, као и недавним студентским протестом, када је одустао од пражњења домова.
“Не бих се усудио да прогнозирам будућност овог протеста. У шта ће се развити, да ли ће усахнути или ће потрајати, тешко је прогнозирати. Ипак, он је већ уздрмао постизборно задовољство режима”, закључује Вукадиновић.
Клачар: Протест који не оснажи опозицију неће угрозити СНС
Бојан Клачар, програмски директор Цесида, наводи да сваки протест прави штету, те да је у овом случају видело да постоји озбиљно незадовољство грађана, које смо видели и раније, али не тако изражено. Такође, у свет је отишла и информација о протестима, у које је укључено и насиље, што је утицало на имиџ власти и владајуће странке.
“То није штета која је на овом нивоу драматична. Највећа штета и за СНС и за власт је способност да се изазове политичка криза, а то може само тако што ће се оснажити опозиционе странке. Односно највећа штета за СНС је да добију снажнију и већу опозицију него пре протеста. Протест који не оснажи опозицију, не носи толику опасност за СНС”, каже Клачар.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 11, 2020
Он додаје да је у овом тренутку немогуће предвидети шта ће ови протести направити, али истиче да су они имали нешто што није било изражено раније – јако велики бунт и бес грађана.
“Како ће то утицати на СНС зависи од тога шта ће се десити са тим бунтом и бесом. Ако они добију неку врсту усмерења и политичке артикулације. То значи да треба да се дају одговори на питања шта демонстранти желе. Да ли је то да дође до промена у управљању борбом против епидемије, расписивање ванредних избора, нечија оставка или промена изборних услова? Све то још не знамо. Чини се да је потребно ући у фазу у којој би се овај бес и бунт претворио у неку врсту стратегије у борби против СНС-а или стратегије врло јасних дефинисаних захтева путем којих би се притисла власт да те захтеве испуни”, објашањава Клачар.
