Прочитај ми чланак

Најосетљивије пацијенте у Србији Шапићева власт избацује на улицу, лекари очајни

0

Најосетљивији пацијенти у Србији, који се у оквиру породичне терапије лече од алкохолизма, коцкања, психоактивних супстанци, седатива, остали су без своје болнице, јер Град Београд није одобрио реконстуркцију зграде у којој је била Дневна болница "Прим. др Бранко Гачић" у Пауновој улици у којој лекари, јединственим терапијским програмом, спашавају животе већ 40 година. “У великом смо проблему. Забрањено нам је да уђемо у зграду”, са тугом у гласу каже психијатар прим. др Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности при Институту за ментално здравље. Све ово месецима знају и градоначелник Александар Шапић и Министарство здравља. И нико ништа не предузима.

Реч је о болници која прима пацијенте са члановима породице и лечи кроз терапију у заједници. Зграда болнице, међутим, неусловна је за рад. Грађевинска инспекција је забранила коришћење.

“То је тачно, али надлежне у Граду и Министарству здравља упозоравамо на проблеме већ месецима. Институт је био спреман да их санира, али за радове нисмо добили дозволу од Града. То је зграда старе школе која припада Граду Београду, а добили смо је на коришћење пре 40 година, са неограниченим роком, уз обвезу да је одржавамо. Када смо дошли у ситуацију да морамо да је средимо, Град нам то не дозвољава и сада смо у великом проблему. Морали смо да затворимо болницу од које зависи стотине људи, који су веома осетљиви”, наглашава прим. др Младеновић.

Проблеми са зградом појавили су се пре неколико месеци, када је обавештено Министарство здравља.

“Добро су упознати са ситуацијом. Са министарком Даницом Грујичић смо имали састанак и добили смо, на речима, сву подршку. Нико се, међутим, није потрудио да нам омогући дозволу за санацију, већ су се сви одједном јавили да нуде друге локације. Министарство и Град понудили су неколико, од којих су нам две одговарале, али нико нам није рекао кад можемо да пређемо“, објашњава наш саговорник.

Додаје да је реч о установи која се бави врло специфичним начином лечења и амбијент у којем пацијенти и породице проводе време мора да одговара терапијском програму.

“ То значи да не може да се обавља у оквиру било које здравствене установе. Наша зграда је у зеленилу, не личи на болницу. Поента је да се пацијенти осећају пријатно, да нема стреса. Овакве болнице се тек последњих година отварају у свету, посебно у скандинавским земљама које су увиделе бенефит породичног лечења, а ми назадујемо и затварамо. Када смо одабрали две локације, речено нам је да тренутно не постоји могућност пресељења, јер су власници одустали од понуде, а неки објекти су ‘правно нерешени’”, прича начелник ове установе.

Док је управа болнице чекала позив за пресељење или дозволу Града за почетак радова на санацији, стигао је грађевински инспектор и наредио да трајно “напусте објекат”.

“Добили смо ‘преко ноћи’ решење инспектора да морамо што пре да се иселимо. Нагласио нам је да зграда није више у функцији. На тај начин затворили су најстарију дневну терапију у заједници, која се спроводи у нашој земљи. Терапија у заједници подразумева лечење комплетне породице и то је програм који даје најбоље могуће резултате. Имамо дневну болницу за младе, где су пацијенти од 12 до 18 година. Та болница још функционише, али на мишиће. У болници, која је исељена, лечили смо пацијенте од 18 година и старије”.

И поред усмене подршке Министарства здравља и предлога Града за друге локације, ова болница је ипак затворена.

“Посетио нас је недавно градски менаџер Мирослав Чучковић. Обилазио је зграду, посматрао са свих страна и у једном тренутку изјавио да ‘Град има друге идеје са том локацијом’. Не знам о каквим се то ‘идејама’ ради, али поражавајуће је да се оваква болница исељава!”.

Лекари су принуђени да пацијенте премештају у друге установе.

“То може бити врло ризично по оболеле, јер су специфични. Дали смо све од себе да пацијенти не трпе, они ће бити примљени на диспанзерске контроле, биће збринути у Палмотићевој, али један модалитет лечења, овај наш, који је најуспешнији, се на овај начин затвара. Искрено се надам, да ово није коначно затварање, јер ако јесте, биће, рећи ћу грубо, најглупља одлука локалних власти и уопште надлежних, до сада”, наглашава прим. др Младеновић.

Кроз ову дневну болницу и њене програме, сваке године прође између 100 и 150 пацијената, а диспанзерски (амбулантно) око 1.000 оболелих.

“У питању је комплексна породична терапија, у оквиру које се једна породица лечи и по неколико месеци. Сада ће, нажалост, велики број породица бити ускраћен за ову врсту терапије. О нашим пацијентима брине око 15 запослених”, каже доктор Младеновић.

Пацијенти ове болнице, који су, како наводе у саопштењу које је стигло нашој редакцији, изненада остављени без адекватне медицинске помоћи, окупиће се сутра, 3. августа, у 18 сати, у дворишту Дневне болнице у Улици Паунова 2, на протестном скупу. Они позивају све људе који сматрају да је заштита права на ментално здравље важна за наше друштво, да им се придруже.

Болници је, како наводе, онемогућен рад од стране Одељења за грађевинску инспекцију, а без понуђене алтернативе пацијентима, чиме су прекршена права лица са менталним сметњама, ускраћено право на лечење, као и право на здравствену заштиту.

О проблему и могућим решењима за зграду Дневне болнице за болести зависности “Прим. др Бранко Гачић” у Београду, на наша питања нису одговорили из Министарства здравља, ни из кабинета градоначелника Александра Шапића, до објављивања овог текста.

Како ради болница „Прим. Др Бранко Гачић“

Дневна болница за болести зависности од 2014. године носи име прим.др Бранка Гачића, једне од највећих фигура наше алкохологије и оснивача истоимене београдске школе. Ова дневна болница основана је 1978. године, а 1982. премештена је у Паунову улицу. У оквиру ове установе функционише диспанзер сваког радног дана у преподневним и поподневним сатима. Примају се зависници са члановима породице у којој се спроводи програм системске породичне терапије по индивидуалном плану за сваког пацијента.

У сваком тренутку у њој се лечи 25 пацијената са породицама, а терапија траје по неколико месеци.

У свим организационим јединицама Клинике терапијски програм се спроводи у три фазе:
1. припремно-оријентациона фаза, 3-7 дана,
2. интензивна фаза, 6-10 недеља,
3. продужно-рехабилитациона фаза, 1-2 године, у ванболничким условима кроз следеће терапијске форме: породичне групе за продужено лечење болести зависности и породични клубови за особе са проблемом болести зависности.

Ознаке: , ,