Pročitaj mi članakVlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici usvojila informaciju i iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Посљедњи нацрт Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве претрпио је неколико измјена у односу на нацрт који је Влада Црне Горе раније послала патријарху СПЦ Порфирију. Нацрт који “Вијести” објављују је Влада послала СПЦ, а одговор још увијек није стигао.
Влада Црне Горе је на јучерашњој сједници усвојила информацију и исказала апсолутну спремност за потписивање Темељног уговора са СПЦ, у најкраћем временском року. Сједници нису присусутвовали потпредсједник Дритан Абазовић и министар вањских послова Ђорђе Радуловић, а уздржани су били министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић и министарка јавне управе.
“Овај процес је прошао кроз неколико фаза усаглашавања и из угла Владе је потпуно спреман за потписивање”, рекао је премијер Здравко Кривокапић.
У преамбули нацрта пише да је хришћанска црква на простору данашње Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске епископије (1219. г.) “у саставу Жичке архиепископије, Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве”.
У претходној верзији коју је Влада слала су биле избрисане ријечи “у саставу Жичке архиепископије, Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве” са образложењем да је хришћанска црква постојала на простору данашње Црне Горе и у периодима укидања Пећке патријаршије (у периоду од 1463. до 1557. године и 1766. до 1920. године) и да би, уколико то не би било констатовано, подразумијевало да црногорске владике из династије Петровић-Његош и други црквени поглавари из тог периода нису припадали хришћанској цркви и да је то са становишта државе Црне Горе неприхватљиво.
У новом нацрту пише и да се уважава историјска улога СПЦ (у претходном нацрту писало СПЦ у Црној Гори), а посебно Митрополије црногорско-приморске за вријеме црногорских митрополита-господара, као и њену улога у државности Црне Горе и друштвеном, културном и образовном развоју, што се разликује од претходне верзије која је наглашавала историјску улогу Митрополије црногорско-приморске, како је тада образложено из Владе, као једине од постојећих епархија СПЦ која је темељ државности Црне Горе.
У посљедњем нацрту се СПЦ јемчи “вршење јавноправних овлашћења”, што је било уклоњено из претходног нацрта са образложењем да није ваљана правна конструкција јер јавноправна овлашћења врше јавноправни органи, прије свега државни органи.
У овој верзији нацрта у члану 7, који третира неповредивост својине и државине над манастирима и другим непокретностима, пише да се то јемчи Цркви, а не како је Влада претходно сугерисала и црквено-правним лицима са образложењем да се на њих и води “већина имовине Цркве у Црној Гори” па да на тај начин држава обухвата и штити право својине и фактичних власника црквене имовине у Црној Гори.
У члану 13 пише да надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја, док је у претходној верзији писало “православних вјерских објеката”, а у овој је додато и да се то ради “у складу са законом и аутономним прописима Цркве.”
Остале измјене су углавном стилске природе. Уговор има укупно 20 чланова, а на крају као потписнице се наводе Влада Црне Горе и Српска православна црква..
У оба нацрта у који су “Вијести” имале увид се нигдје више не помиње назив Православна црква у Црној Гори, а у најновијем нацрту се само у преамбули једном помиње “Српска православна црква у Црној Гори”.
За вријеме Амфилохијевог живота, МЦП је припремила темељни уговор и још 2012. га доставила Влади Црне Горе, на шта никада није одговорено.
Верзија која је достављена из Београда и која је понуђена на потпис премијеру Здравку Кривокапићу у Београду крајем маја ове године и верзија коју је Влада послала у августу се разликују у неколико тачака.
Једна од спорних тачака је била да се у Темељном уговору као нерадни дани за православне хришћане предвиђају и вјерски празници који нису прописани Законом о државним и другим празницима.
Спорна је, за Владу, тада била и одредба у члану 12 којом би се држава обавезала да у “року од једне године” уз сарадњу са СПЦ и другим вјерским заједницама припреми закон којим би се регулисало питање повраћаја и обештећења, односно реституције покретних и непокретних добара која су национализована без правичне накнаде.
Првобитни нацрт, чији дјелови су доспјели у јавност током прошле године, био је насљеђе митрополита Амфилохија, по чијој иницијативи је и 2006. формиран Епископски савјет Српске православне цркве у Црној Гори као организациони дио Српске православне цркве.
Амфилохије је неколико пута говорио да са њим треба преговарати око Темељног уговора и да ће га он потписати као предсједник Епископског савјета.
Епископски савјет је основан 26. маја 2006. године, одлуком Сабора СПЦ којим је предсједавао тадашњи патријарх српски Павле, а тада је у употребу уведен и термин Православна црква у Црној Гори.
По тој одлуци Сабора која је уважавала околност да је Црна Гора постала независна држава, Православну цркву у Црној Гори сачињавају епархије Српске православне цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.
Сабор СПЦ у мају ове године, на ком је изабран нови митрополит МЦП Јоаникије је укинуо све Епископске савјете, а нови митрополит није добио и титулу архиепископа цетињског коју је имао Амфилохије, као ни титулу егзарха свештенога трона пећког.
Епископски савјет је било тијело које је организовало литије на којима се протестовало против Закона о слободи вјероисповијести.
Садржај Темељног уговора
”Вијести” објављују садржај посљедњег нацрта Темељног уговора у цјелости.
Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и Српска Православна Црква (у даљем тексту: стране уговорнице),
У намјери да уреде правни оквир међусобних односа,
Позивајући се на међународно право и Уставом Црне Горе зајемчену слободу вјероисповијести и начело одвојености државе и Цркве, на православно канонско право и Устав Српске Православне Цркве (у даљем тексту: Устав СПЦ),
Полазећи од чињенице да је Хришћанска Црква на простору данашње Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије (1219. г.) у саставу Жичке Архиепископије, Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве,
И констатујући да Српску Православну Цркву у Црној Гори чине, као њен органски дио, Митрополија Црногорско-Приморска и Епархије Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка,
Уважавајући историјску улогу Српске Православне Цркве, а посебно Митрополије Црногорско-Приморске за вријеме црногорских митрополита-господара, као и њену улогу у државности Црне Горе и друштвеном, културном и образовном развоју,
Имајући у виду да већинско становништво у Црној Гори припада православној вјероисповијести,
Споразумјеле су се о сљедећем:
Члан 1
Стране уговорнице потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у даљем тексту: држава), свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.
Стране уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека и друштва и унапређивање општег добра.
Члан 2
Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим ставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установамаи фондовима и, према црквеној намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.
Надлежна црквена власт има право да самостално уређује незину унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ.
Надлежна црквена власт о тим одлукама обавјештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима.
Надлежни државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти.
Члан 3
Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним православним црквама, као и са вјерским заједницама.
Члан 4
Поштујући слободу вјероисповијести, Црна Гора признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и вјеске проповиједи.
Члан 5
Црква има искључиво и неотуђиво право на слободу, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице.
Члан 6
Црква је надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављање архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.
Надлежне црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и одговарајућим црквеним прописима донесе одлуке духовне и дисциплинске природе без икаквог уплитања државне власти.
Члан 7
Држава јемчи Цркви слободу богослужења, вјерских обреда и осталих вјерских и хуманитарних дјелатности.
Богослужење, вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске догађаје или личности.
Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са законодавством Црне Горе.
Само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе.
У објектима и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати безбједоносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи.
Приликом одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбједност људи и имовине.
Члан 8
У случају вођења кривичног поступка или истраге о клирицима и вјерским службеницима Цркве због евентуалних кривичних дјела која су предвиђена Кривичним закоником, надлежни органи ће о томе претходно обавијестити надлежног архијереја.
Члан 9
Тајна вјероисповијести је у потпуности и увијек неповредива.
Члан 10
Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недјеље и сљедећи вјерски празници:
– Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/6. јануар по грегоријанском календару),
– Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар/7. и 8. јануар),
– Велики Петак,
– Васкрсни Понедјељак,
– Први дан Крсне славе.
Стране уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се за то укаже обострана потреба.
Храм Хирстовог Васкрсења
Храм Хирстовог Васкрсењафото: Саво Прелевић
Члан 11
Црква и црквено-правна лица имају право да насљеђују, купују, посједују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са законодавством Црне Горе.
Имовина из става 1 која представља културну баштину Црне Горе не може се отуђити, нити изнијети из државе без сагласности Владе Црне Горе, у складу са законодавством Црне Горе.
Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.
Члан 12
Реституција црквених покретних и непокретних добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће регулисати питање реституције у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима.
Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбиједити правичну накнаду утврдиће Мјешовита комисија састављена од представника страна уговорница.
Члан 13
Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.
Држава се обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу вјерских објеката.
Надлежни архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни објективни разлози јавног интереса.
Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја, у складу са законом и аутономним прописима Цркве.
Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност.
Члан 14
Држава јемчи Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других дјелатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.
Држава јемчи Цркви право да посједује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и аудио-визуелне материјале вјерског, просвјетног, културног и научног садржаја.
Црква има приступ средствима јавног информисања која су дужна да вјеродостојно, објективно и без дискриминације обавјештавају јавност о ставовима и дјелатностима Цркве.
Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.
Члан 15
Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и вјерских службеника.
Оснивање других образовних институција од стране Цркве регулише се законом.
Црква има право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и важећим законодавством Црне Горе.
Финансирање просвјетних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити посебним споразумом у складу са законом.
Члан 16
Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој дјеци обезбиједе вјерско образовање у складу са сопственим увјерењима.
Православна вјерска настава у јавним школама биће регулисана посебним уговором између страна уговорница.
Манастир Ђурђеви ступови у Беранама
Манастир Ђурђеви ступови у Беранамафото: Рабреновић
Члан 17
Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа.
Надлежни органи обезбјеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове да се православним вјерницима омогући остваривање слободе вјероисповијести, као и богослужбени простор и посну храну за православне вјернике у болницама, затворима, војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима.
Члан 18
Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са законом.
Установе из става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима одобреним од стране надлежне црквене власт, и имају исти правни положај као и државне установе исте намјене.
Стране уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа.
Члан 19
У циљу праћења примјене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница образоваће се Мјешовита комисија са једнаким бројем представника.
Мјешовита комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест мјесеци.
Уговор се закључује на неодређено вријеме, а може се мијењати сагласношћу страна уговорница.
Члан 20
Уговор је сачињен у четири истовјетна примјерка од којих се по два налазе код сваке стране уговорнице.
Уговор ступа на снагу даном потписивања.
Уговор ће се објавити у “Службеном листу Црне Горе” и “Гласнику” – Службеном листу Српске Православне Цркве.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 26, 2022
