Прочитај ми чланак
(Политика)
Један од путева којима напредњаци покушавају да сруше власт у Војводини – преко покрајинског Статута, по свему судећи је ћорсокак. То што је председник Савета за Војводину Српске напредне странке Игор Мировић рекао да би покрајинска влада, у случају да Уставни суд Србије (УСС) одбаци значајне елементе Статута Војводине, морала да поднесе оставку, само је у домену напредњачких жеља, јер не постоји никаква обавеза Бојана Пајтића и осталих да то ураде. Напредњаци би евентуално могли да иду на карту подсећања на изјаве демократа о Статуту прошлог лета, када је УСС оценио неуставним 22 члана Закона о преносу надлежности. Реч је о закону на основу кога је донет Статут.
„Сетите се како су тада са нивоа покрајинске власти говорили да и даље имају пун легитимитет, да је Статут и даље на снази, да они и даље функционишу на основу Статута који није оспорен, минимизирајући истовремено оспорене делове Закона о надлежности. Зато ми сада са пажњом и без било каквих притисака очекујемо оцену Уставног суда”, каже за „Политику” високи функционер СНС-а Игор Мировић. „Наглашавам да нико од нас нити може нити жели да врши било какве притиске на чланове Уставног суда, који су сами најавили да ће одлуку о уставности Статута донети у последњем кварталу године”, додаје Мировић и наглашава да су судије УСС-а изабране за време власти Пајтићеве Демократске странке. Пајтић је, међутим, крајем јула за наш лист рекао да очекивана неуставност појединих одредаба Статута није разлог за ванредне покрајинске изборе.
„Уставни суд сваке године оспори десетине појединих закона које је донела републичка скупштина. Ако бисмо пратили ту уврнуту логику, сваки пут када се оспори поједина одредба закона требало би да имамо парламентарне изборе на нивоу Републике”, рекао је Пајтић.
Да неуставност неких одредаба Статута Војводине није разлог за оставку сматра и др Дарко Симовић, професор уставног права на Криминалистичко-полицијској академији. „Статут је важан акт, највиши акт аутономне покрајине. Али та њихова власт је политички легитимитет стекла и потврдила на прошлогодишњим изборима, што значи да постоји јасна политичка воља у Војводини, која стоји иза тог Статута, а то не може да се негира. С обзиром на то да имају тај политички легитимитет, осим ако они осећају неку моралну одговорност да поднесу оставку, не постоји други механизам да они буду смењени или опозвани с власти. Јесте, велика је морална одговорност када се стоји иза једног правног акта који је неуставан, али не постоје механизми сношења политичке одговорности, осим на изборима”, истиче Симовић.
На примедбу да је онда велика и морална одговорност парламентарне већине претходног сазива у Скупштини Србије, која је усвојила Закон о преносу надлежности, па потврдила и овај Статут, он подсећа да је та власт већ кажњена на претходним изборима. „Е сад, да ли због тога или због неких других пропуста, то ми сада не можемо да оцењујемо, али у сваком случају та политичка већина је сносила одговорност, јер је тренутно у опозицији”, указује др Дарко Симовић.
За директора Центра за регионализам Александра Попова потпуно је апсурдна ситуација у којој напредњаци користе евентуалну одлуку Уставног суда као аргумент за оспоравање легитимитета владе Бојана Пајтића. Како истиче, то није акт који је донела само Скупштина Војводине, и то једнострано, па да се може рећи да је то нека врста њиховог противуставног деловања.
„Једини рационалан приступ који би допринео решењу кризе у односима Београда и Новог Сада, био би политички договор како сада изаћи из ове ситуације када Уставни суд оспорава два акта која дефинишу статус и надлежности покрајине. Пошто овде није реч о рационалном приступу, већ се жели да се по сваку цену постигне иста већина на свим нивоима, онда је заговорницима тога сваки аргумент добар – и лажан и стваран”, каже Попов.
О могућем сценарију након доношења одлуке Уставног суда, Мировић понавља да би било логично и природно да се иде на проверу воље грађана, јер би евентуално проглашење неуставности Статута значило да више не постоји оквир у којем Војводина у пуној мери може да функционише и да грађани морају да повере мандате новој скупштини која би припремила нове законске оквире за функционисање покрајине.
„Други колосек је да и даље имамо неку врсту статуса ’кво’. Влади Војводине очигледно не би сметало да функционише у једном осакаћеном моделу, јер функционерима је добро, они имају све привилегије… Зато мислим да је овај колосек врло реалан”, признаје Мировић.
