Пројекат „Јужни ток” не може да кочи преговоре Србије и Европске уније, нити је реално очекивати да би се ово питање могло наћи на дневном реду заседања 21. јануара када званично почињу преговори о придруживању с ЕУ, каже за „Политику” Петар Шкундрић, саветник премијера Србије за енергетику и бивши министар енергетике.

– Не очекујем да ће ово питање бити на дневном реду заседања 21. јануара, нити да би овај пројекат у коме осим Русије учествује и шест земаља ЕУ, могао да буде било каква препрека преговорима, нити да их успоре. У том случају би све оно што је до сада урађено на политичком плану било обесмишљено, објашњава Шкундрић.

Коментаришући најновији притисак из Брисела да Србија мора да усклади уговор о „Јужном току” с европским прописима ако жели да избегне застој у преговорима с ЕУ, он каже, да таквом реториком Брисел шаље поруку да Србију доживљава као најслабију карику у ланцу земаља преко којих ће проћи „Јужни ток”, јер једино наша земља није чланица Европске уније.

Он, међутим, нема одговор зашто Брисел тек сада, седам година касније од када је уопште почела прича о „Јужном току” доводи у питање усклађеност пројекта с европским законодавством, када је ЕУ све време била упозната са споразумима земаља које потписују градњу „Јужног тока”.

Шкундрић каже да је, и док је био министар енергетике, у више наврата у седишту Енергетске заједнице у Бечу разговарао на ову тему и говорио да споразум с „Гаспромом” није противзаконит, а да питање на ком инсистира ЕК да Руси не могу бити и власници гаса и гасовода морају да се реше на релацији Русија и ЕУ.

Упитан да ли је могуће очекивати најгори сценарио да земље преко којих пролази „Јужни ток” прихвате оно на чему инсистира ЕК, а да Руси у том случају кажу: добро онда неће бити „Јужног тока”, Шкундрић каже, да је тако нешто мало вероватно, јер се већ отишло предалеко с овим послом. У Русији и Србији је градња већ почела.

– Осим тога ЕУ никако озбиљно да схвати да „Јужни ток” није 100 одсто руски гасовод, него и европски и да Европи овај руски гас треба, јер га нема, закључује он.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, слаже се да су поруке високог комесара за енергетику Гинтера Етингера упућене Србији још једна у низу уцена које стижу из ЕУ и да то није последња већ ће их бити још.

– „Јужни ток” је још један тест који Брисел поставља пред Србију, јер зна да наша земља хоће у Европску унију и зато врши притисак на нас. Ово је и прилика да Србија јасно каже да ли је заиста спремна да по сваку цену постане члан ЕУ или ће повући границу и рећи да испод неких ствари неће ићи. Свима нам је доста „специјалног третмана” који имамо из ЕУ, каже Савић.

Србија је, иако тек започиње преговоре с ЕУ, прошла најтежи пут, с више уцена и притисака него иједна друга земља која је постала члан ЕУ, каже Савић и додаје да је ово још једно одмеравање снага Русије и Европске уније због последњих дешавања око Украјине.

С друге стране, како пишу страни медији, државе ЕУ су потписујући уговоре с „Гаспромом” знале да то и није баш по европском праву, али су се уздале да ће Брисел попустити пред „нормативном снагом чињеница” – да „Јужни ток” користи многим државама Европе.

Брисел за сада не попушта иако је спреман за разговоре. Марлене Холзнер, портпарол повереника ЕУ за енергију каже да, уколико се споразуми с „Гаспромом” не испреговарају изнова тако да буду у складу с правом ЕУ, може доћи и до суда и драконских новчаних казни за државе ЕУ које су закључиле уговоре.

Да до тога не би дошло постоје два модела: први је да постоји независно руководство гасовода које одређује ко ће транспортовати колико гаса и колико ће транзит коштати. У том случају „Гаспром” би остао власник гасовода, али не би имао утицаја на свакодневну пословну политику, поручује она.

Радикалније решење је да „Гаспром” уопште не буде власник „Јужног тока” или да њиме уопште не транспортује свој гас.

Било како било, аналитичари верују да ће Русија пристати на нове преговоре, будући да Брисел има начина да спречи, како тврде, спровођење оваквих уговора.

Још увек је, међутим непознато шта је Русија пре две недеље послала као званичан предлог Бриселу да се ово питање реши. У „Гаспрому” о томе за сада не желе да коментаришу, али страни медији преносе да руској страни нису атрактивна решења која нуди Брисел, јер ако не буде монополиста над властитим гасоводом остаје без великог дела колача.

(Политика)